Да ли је болест увек зло?

Јул 8, 2022 - 16:13
Јул 8, 2022 - 16:17
 0  43
Да ли је болест увек зло?

Површно посматрано јесте, јер нас свака болест, и она најбезазленија и најкраткотрајнија, телесна или психичка, омета у нашој намераваној активности, и готово се никад не упитамо да ли су наше непосредно замишљене активности исправне, пре свега морално исправне. Потрошачка култура XX века готово да је потпуно потисла питање смисла болести, јер бити болестан, у овој култури, значи највећу могућу несрећу; док траје болест (телесна или психичка), болесник је не само у материјалном губитку већ му, дужим боловањем, прети губитак радног места, те је тако и његова егзистенција угрожена.
Уочивши ову беду човека у западноевропском свету (да ли само у њему?), један немачки психијатар, пре више од тридесет година, написао је поучну књигу с насловом Болест не моћи бити болестан. За мој одговор на ово питање није битно да ли је човек одувек био болестан, да ли је човек палеолита био здравији него човек данашњице, да ли су и који су чиниоци кроз векове пресудно утицали што је човек постајао све болеснијиЈер, зар није довољно што знамо да је човек „на смрт болестан", па да се упитамо за смисао болести! Необична је у човековом понашању према болести управо чињеница да он, суочавајући се готово свакодневно са смрћу, остаје, наизглед, равнодушан и према болести и према могућој, сопственој наглој или споријој смрти. Због оваквог човековог понашања, које као да носи „слепу мрљу" према болести и смрти, чини се као даје страх од смрти његова природна одбрана.
Окренимо се сада дубљем сагледавању смисла болести. сагледавању приступачном нарочито верујућим људима. Зашто болест, нарочито болест која нас је снашла, не би имала неки смисао? Какав смисао? Па да нас нечему поучи. Најпре томе да смо, најчешће, сами узрочници неке наше болести, лаке, теже или и најтеже. Ако смо ову и овакву стварност открили и тако постали (и када нисмо психотерапеути) „психосоматичари", на најбољем смо путу да у другој фази нашег освешћивања смисла болести, постанемо пажљивији и проницљивији (јачајући интроспекцију) у погледу наших осећања, мисли и поступања у свакодневном животу са собом и у сусрету с другим људима. Тако ћемо, наиме, све боље уочавати колико су управо наша осећања и мисли одговорни за настанак неке болести (акутне или хроничне), односно за релативно добро одржавање нашег здравља. Најзад, у трећем, узнапредовалом степену освешћивања, осмишљавања, увида у смисао сваке болести, човек стиже до захвалности Богу што му је Бог послао болест, што га је на тај начин опоменуо да није хришћански исправно живео и, затим, преко нове захвалности, што му је Бог открио пут и начин оздрављења (и од најтежих болести, што је медицинска емпирија могла да докаже!), или што га је очувао здравим усред болести свакодневице, друштва и доба у коме живи.

Проф др Владета Јеротић

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!