Да ли је грех бити леп и бринути се о себи?

Да ли хришћанка треба да води рачуна о свом изгледу? Да ли је прихватљиво променити изглед и посетити пластичног хирурга? Да ли је обиље производа за негу лица и тела добро или лоше? Да ли су савети манастирских старешина о изгледу релевантни у свету? Шта одређује женску лепоту - изглед или унутрашњи садржај?

Чини ми се да је овај приступ питању лепоте веома узак. Зашто би требало да се говори само о женској лепоти?  Желео бих да се фокусирам на унутрашњу компоненту лепоте. Уметник није само неко ко зна да слика или креативно ради нешто друго, већ и неко ко уме да примети лепо у свету око себе: цвеће, облаке, дрвеће. Сетимо се како је свети Јован Кронштатски целивао цвеће речима: „Целивам руку која те створи." Све је на свету тако сложено и лепо створено да је немогуће не дивити се Створитељевом плану.
Ако сузимо тему и причамо о женској лепоти, шта рећи? Жена је круна стварања, пошто је последња створена. Супстанца из које је Адам узет је груба: то је земља, глина. Жена је створена од сасвим другог материјала – од ребра, односно од живе творевине. То значи да је жена најлепше и најсавршеније створење на земљи.
Лепота и осећај за лепо су својствени човеку по природи. Можемо да посматрамо свет око себе и да кроз њега упознамо нашег Творца. Природно је уживати у женској лепоти. То је као са храном: Бог је желео да уживамо у једењу. Какав је ово грех? Све је од Бога, а и лепота. Он је тај који ствара индивидуалност сваке особе. Лепота је природна за свет створен од Бога, није случајно што је Фјодор Михајлович рекао да ће она спасти свет.
Наравно, свако има своју перцепцију лепоте. Неки људи воле фарбану косу, светлу шминку, лажне трепавице, супер маникир. Таква девојка мисли да изгледа најбоље. Али, другачије васпитана особа то не доживљава. То је као са музиком: неко ко слуша класику од детињства не може озбиљно да схвати модерне трендове. Има људи који воле чедан изглед. С тим у вези, сећам се познатог боксера Мохамеда Алија. Једног дана је видео своју ћерку у отвореној одећи и рекао да женску лепоту треба сакрити од знатижељних очију, као што је све скупо скривено у природи: злато, бисери, дијаманти.
Чини ми се да сада постоји деградација у перцепцији лепоте, нека врста вулгаризације. Девојкама се са ТВ-а и екрана компјутера намеће нека врста агресивног феминизма, који генерално подрива не само психу жене, већ и темеље породице. Човечанство и читава његова историја почивају на породици. Зато је толико важно шта сматрамо лепим: ако се оно што је вулгарно сматра лепим, онда ће се ове особине ценити код жена. Шта ће се догодити ако жене са таквим квалитетима буду изабране за супруге? Ако је девојчица одрасла у чедној породици, где су је одгајали и отац и мајка, онда ће, највероватније, све бити у реду у њеном животу - пример мајке и ауторитет оца раде свој посао и изводе дете на прави пут. Момак који тражи девојку за заснивање породице, а не за сексуално искуство, тражиће особу одговарајућег изгледа, понашања и унутрашње структуре. Ово је и питање образовања.
Шта да раде младе девојке које не желе да носе дуге сукње? Оне које воле да се шминкају и изгледају лепо?
Нисам тиранин у погледу моде и личне неге. Имам врло демократски став према томе. Многи једноставно не разумеју шта је храм и како се за улазак тамо облачити. Када човек постане редовни парохијанин неког храма, мења се и његово понашање и одевање. Када жене одлазе у цркву, обично одустају од агресивног самоизражавања.
Екстреми и фанатизам могу да се шире у другом правцу. Често у црквама можете видети жене којима су у неком манастиру рекли да је фарбање косе и употреба козметике страшни грех. Као резултат тога, са четрдесет пет или педесет изгледају потпуно непривлачно, а ипак све имају мужеве код куће. Већ постоје легенде о православним хришћанима да смо маргинализовани и мрачњаци – чему онда хранити те гласине? Мислим да све треба да буде умерено. Савест треба да јој говори како да изгледа и како да се облачи. 
Постоји и медицински аспект питања лепоте. Знамо да постоји максилофацијална и пластична хирургија. Да ли је прихватљиво да имате операције које побољшавају ваш изглед, чине вас лепшом?
Хајде да трезвено сагледамо ситуацију. Једна је ствар када се супербогате жене обрате хирурзима, не знајући шта још да побољшају у себи. Сасвим је другачије ако особа има погрешан загрижај и препоручује јој се постављање протеза, на пример. Шта није у реду са исправљањем физичког инвалидитета? Недостатак зуба, недостаци у изгледу као што су избочене уши, неугледни младежи и слични проблеми - зашто се не обратите лекару? Ово је прилика да се побољша квалитет живота особе и помогне јој да се друштвено прилагоди.
Наравно, таква питања треба решавати појединачно - немогуће је дати било какве опште препоруке ко може да се обрати пластичном хирургу, а ко не. Дефинитивно треба да избегавамо максимализам. Ако девојка има комплекс због свог изгледа и из тог разлога не може да заснује породицу, може се обратити свештенику код кога се исповеда, узети благослов и подвргнути операцији како би се ослободила недостатка који је мучи. Не видим ово као злочин. Шта је овде грех?
Још једна контроверзна тема је подмлађивање. Жене не желе да остаре. Сада је наука направила велике кораке напред у развоју козметологије и козметике. За само неколико година појавили су се производи за личну негу које је раније било немогуће замислити. Све ово је скупо, али делује ефикасно. Шта да се ради, јер понекад то постане зависност?
Верујем да је најбољи начин бриге о себи био и остао - здрав начин живота. Да ли желите да изгледате младо и витко дуго времена? Дајем вам једноставан савет: једите мање, више се крећите и бићете срећни. Неће бити потребна липосукција или ињекције. Говоре вам „тајне успеха“ у смислу мршављења и дијета, али ово је елементарно: ако смањите храну, смршаћете. Сада можете пронаћи било коју информацију, претплатити се на сајтове који ће вас научити како да дођете у добру форму уз минималне трошкове. Само треба напорно радити. Често идемо путем мањег отпора.
Ако говоримо о духовном аспекту подмлађивања, мислим да се верник неће очајнички држати привременог живота и свог изгледа. Сви разумемо да ћемо једног дана морати да достигнемо прекретницу, а како су дивни они који храбро и смирено прихватају своје старење! Која је сврха бити страствен према модерним козметичким технологијама? Умрети са мање бора? Па, то је крајње неозбиљно!
Па шта да радимо? Да не бринемо о себи? Али, сваком мушкарцу је драго да поред себе види лепу, неговану жену. 
Мислим да треба водити рачуна о себи, али без фанатизма. Морамо се трудити да имамо адекватан однос према животу, да схватимо да се његов ток не може променити или преварити. Морамо храбро гледати напред и ићи својим путем достојанствено, као што су то чинили милиони људи пре нас. Такође је потребно пребацити акценат са спољашњих питања на духовна. Увек су актуелне речи апостола Петра: „Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; Него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено.“ (1. Петр. 3:3-4).
Чуо сам овај опис добре жене: она треба да буде љубазна и весела. Ако муж види своју жену овакву, то му је знак да је све у реду у породици, да све функционише како треба, да је присутна љубав. То је управо оно што је најважније. Још у Богословији један учитељ нам је рекао: „Момци, још увек је правило да се венчате да би били рукоположени. Схватите да спољашња лепота може бити привлачна, али након шест месеци заједничког живота престаћете да је примећујете. Ово је веома тачно: спољашње брзо постаје досадно, постаје свакодневно, а човек не живи са својим лицем, већ са својом душом, унутрашњим светом, особинама карактера, навикама.
Немам ништа против да наше драге и вољене жене користе козметику или покривају седе косе, али не треба да бојите усне када идете у цркву. Овим уснама љубите иконе и додирујете крст, а ми то све касније морамо да обришемо. Опет, и ако видите девојку или жену у храму намазаних усана или у неприкладној одећи, нема потребе да коментаришете. Људи, по правилу, долазе у цркву са болом, па према онима који долазе треба да се опходимо са искреном пажњом, да их саслушамо и помогнемо. Свако треба да изађе из цркве озарена срца, утешен – тако се пројављује наша хришћанска љубав.
У закључку, желим да вас подсетим: да би била привлачна, жена треба, не само да се брине о свом лицу, већ и да се развија. Супружници треба да разговарају - важно је да жена има о чему да разговара. Дакле, није реч о лепоти женског лица, већ о лепоти душе која преображава ваш изглед, сија изнутра и веома је декоративна. Стога, да бисте били лепи, морате читати квалитетне књиге, бавити се самообразовањем и живети духовним животом. То је једноставно!

протојереј Константин Лисњак

gorlovka-eparhia-com-ua