Икона Богородице Тројеручице и свети Јован Дамаскин

Икона Богородице Тројеручице и  свети Јован Дамаскин
Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.
Такође је насликао икону Богородице Тројеручице. Њена историја је не само занимљива, већ и чудесна, често тешко схватљива људским умом. Прво чудо које се десило после молитава пред овом иконом, десило се Јовану Дамаскину који је живео у седмом и осмом веку, био је учени човек оног времена и жестоко се борио против иконбораца.
Управо због његових оштрих речи против иконоборачке јереси би му одсечена десна рука. Kако је забележено, Јован Дамаскин се целу ноћ молио пред иконом Пресвете Богородице да му усцели руку како би могао да настави да пише у одбрану икона.Догоди се чудо кад је заспао, шака му је зарасла, а у знак захвалности Јован Дамаскин је дао да се искује рука од сребра коју постави на икону. Тако настаде чувена Богородица Тројеручица, а након овог догађаја Јован Дамаскин се замонаши и пође у манастир Светог Саве Освећеног и понесе икону Тројеручицу са собом.
Неколико векова након овог догађаја Свети Сава први архиепископ српски дође у овај манастир, а како је у њему сачувано предање да икону Тројеручицу ваља дати принцу оне земље пред којим ће са зида пасти игумански штап. Десило се то пред Светим Савом српским и он доби икону Пресвете Богородице Тројеручице и тако она дође у Србију. Забележено је и то да је она у бруним и немирним временима када је Османлијско царство надирало ка Европи, из Србије на магарету, без ичије помоћи, стигла у Свету Гору. Заправо у 15 веку монаси манастира Студенице, спашавајући драгоцености, причврстили су икону Тројеручицу на самар магарета и пустили га да иде куда га води Богородичина воља.
Ваља поменути и то да је икона Богородице Тројеручице, када се водила дискусија ко ће бити игуман Хиландара, на чудесан начин доспела на игуманском престолу, монаси су је враћали у олтар али би се она опет вратила на игумански престо. Ово чудо је протумачено као жеља Пресвете Богородице да је она игуманија Хиландара.
Бројна чуда су се дешавала пред овом иконом током њене целокупне историје, па и данас. Због великог поштовања које верници СПЦ имају према Мајци Божијој и икони Тројеручици направљене су бројне копије ове иконе. Поштују је и чувају и они који нису православни, Мајка Божија помаже свима који јој се обрате чиста срца, са пуно љубави и надом да је Богу могуће оно што људима није. Централна прослава празника Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице је у манастиру Хиландару на Светој Гори.
Митрополит Свете Горе Леонтије, боравећи у Русији 1686 године, саопштио је о овој светој Икони и ово: један живописац из Хиландарске обитељи, желећи да иконопише једну икону Пресвете Богородице, обележио је главне црте иконе на дрвету, па је онда накратко изишао из своје келије. Kада се вратио, угледао је на оном нацрту иконе нацртану још једну трећу руку.
Помисливши да је то урадио неко од братије, он узе и избриса ту трећу руку. Но преко ноћи та Трећа рука се опет појави, а он је опет избриса. Kада се то понови и по трећи пут, он чу јасно глас Пресвете Богоматере, који му говораше: „Не усуђуј се да трећу руку избришеш; то је Моја воља!“ Повинујући се овом гласу, иконописац изради икону Богородице Тројеручице, и од тада се ова чудотворна Икона тако изображава свуда у Православним Црквама, то јест са три руке. Такву једну икону добио је на дар из Свете Горе руски патријарх Никон у 17 веку, а недавно је братија манастира Хиландара послала једну потпуно верну копију Тројеручице у манастир Светог Саве Освећеног у Палестину.
Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу – живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе.
Светосавље