У тренутку панике...

Написали сте ми да сте у последње време под стресом и да имате нападе панике. Питате да ли кроз молитву можете пронаћи мир и тишину, да ли ће сав тај стрес који вас ремети нестати. Нећу рећи да није могуће. Све је могуће ако Бог то жели, али обратите пажњу на неколико суптилних ствари и тајни у духовном животу.

Када се човек панично моли, његова паника се повећава. Што је више викао апостол Петар, то је више тонуо у таласе. Да ли сте икада видели да се дављеник спасава јер је постиђено повикао: „Давим се, давим се!“? Не, он само брже тоне због панике. Ако се смири, вероватно ће се спасити. Боље је у часу панике дубоко удахнути, усмерити мисао и пажњу негде другде, мало регулисати дисање, не плашити се таласа који долази, већ проћи кроз њега па се молити.

Такође, сваки циљ носи стрес за постизање успеха и резултата. Нарочито у тренуцима стреса, морате одузимати, а не додавати циљеве. Иначе ћете почети конфузну молитву у којој ћете непрестано испитивати и анализирати да ли је била успешна и довела до очекиваног резултата за вас. Мерићете делотворност молитве и чудесну силу Божију. 

Молите се, волите Христа, повежите се са Њим, водећи скромни подвиг да волите и праштате, да се причестите Његовом телом и крвљу у светој Литургији. Тражите са понизношћу оно што мислите да је корисно за вас и ваш живот и останите у Његовом загрљају. Он ће вам, ако је потребно и корисно, дати оно што тражите. Ако не, ћутаће.

А ћутање је одговор, иако много пута не прија нашој себичности. Штавише, чудо се дешава када га престанете да „очекујете“, када га заборавите и само га Бог памти.

Али не заборавимо једну велику истину, да радост и мир ваше душе, које тражите и желите, долазе од Њега, а не од ваше молитве. Молитва није психотехничка метода којом можете примити ствари без Христа. Христос ће вам донети мир и радост. Не можете желети очеву имовину, а не желети свог оца. То је себичност. Дакле, Бога и молитве не треба да се сећамо само у тешкоћама, већ целог живота. Нека нам Христос постане све, нека молитва постане кисеоник нашег живота, а не поклон кутија у коју стављамо руку и узимамо шта желимо без иједног „Хвала“.

о. Хараламбос Пападопулос