Господе, добро нам је овде бити! (Мт. 17,4)

Христос се преображава пред својим ученицима на гори Тавор и пројављује Своју Божанску Славу коју је Бог желео да подели са нама. Зато је постао човек да би човек постао Бог.

Срца ученика се шире, очи њихових душа се отварају. Дух Свети говори у њима и тада они виде свог учитеља који је сваки дан живео међу њима, пројављујући Славу природе Своје, купајући се у Светлости чистој, слаткој, пуној радости и среће.

Толика је сласт и радост овог искуства да траже од Христа да ту остану, да се не враћају у свет и његова страдања.

Троје људи, који су имали искуство после смрти након тешких саобраћајних несрећа и срчаног удара рекли су ми исто: „Кад одеш тамо не желиш више да се вратиш... ".

У житију старца Силуана помиње се да је, када је окусио створену светлост Божију, заплакао и рекао: "ако Га поново не видим и поново не окусим, не желим да живим...". Светлост слатка, мила, нежна, лековита, утешна, окрепљујућа, уједињујућа, радосна, пуна среће.

Старац Пајсије је више пута видео Створену светлост. Једном приликом је то било у његовој келији. Након доживљеног искуства, изашао је напоље и, иако је био дан, он је видео мрак. На питање - "кад ће да сване?", добио је  одговор - да је сада подне.

Када видите Светлост Божију, сваки други облик светлости изгледа вам као тама.

У једном селу живела је старица, проста и неписмена, са дубоком вером у Бога и срца пуног човечности, која је годинама са болом и патњом бринула о свом болесном мужу. Рекла ми је: „Оче сваке ноћи када останем будна поред болесног мужа, видим светло, оно уђе у собу и прави ми друштво. Тако је слатко, лепо и утешно."

Али зашто Христос пројављује Своју Славу својим ученицима? Има много разлога, али најважнији је, по мом скромном мишљењу, тај да ће га ученици за неколико дана видети ухапшеног, оклеветаног и осуђеног, да ће трпети неправедне и страшне муке. На крају ће видети како сво зло избија на њиховог Господа, распетог и умирућег.

Овим чудом Преображења, Христос јача њихову веру и позива их:

"Оно што сте видели данас, не заборавите и сетите се када дођу тешки часови. Иза мојих страдања и мучеништва, биће ова Светлост и Слава. Не задржавајте се на ономе што видите, већ на ономе што заиста постоји иза феномена."

Немојте бити разочарани оним што сте данас, већ се надајте ономе што можете постати сутра.

Ви нисте оно што се види већ оно што ће се открити.

Не завршава се све смрћу, али све почиње вечношћу.

Ваш прави идентитет није у прошлости већ у будућности.

Бог има последњу реч, а када Бог говори, наш живот је пун изненађења.

о. Ливиос

facebook.com