У свакој великој групи постоји хијерархија унутар које се успоставља динамика између различитих друштвених улога. Улога полтрона је да се представља као „шефов човек” намећући се као посредник између надређеног и подређених.

Према шефу се полтрон поставља тако што му увек повлађује, показује да је импресиониран његовим ликом и делом, док избегава и најмањи наговештај да се не слаже са шефовим идејама и проценама. Док такво понашање прија шефу или вођи, оно иритира друге чланове групе.

Полтронов однос према другим члановима групе који су на истом нивоу као и он или су му подређени је такав да им стално шаље поруку да им не припада, да он има специјални неформални статус који га у хијерархији издиже у односу на њих. Не само да други чланови групе не очекују од полтрона солидарност са групом већ га се плаше због његовог „шпијунског” деловања. Избегавају и најмање сукобе са њим, не желећи да их оцрни код шефа. На тај начин полтрон приграби за себе ону социјалну моћ у групи која му иначе не припада.

Извор полтронове моћи јесте шефов однос према полтронству. Било да је шеф нарцисоидан или само несигуран тако да му треба стално повлађивање и дивљење, било да је претерано сумњичав у лојалност групе, он има потребу за полтроном. Док једни шефови не препознају полтрона као таквог, већ мисле да је лојалан и паметан сарадник, други га одлично препознају користећи његове услуге. Док ови други имају дистанцу према полтроновим углавном негативним „извештајима” о другим члановима групе, они први некритички прихватају полтронове информације и оцене. Како полтрон има склоност да драматизује и преувеличава претње, како би његов чин спасавања шефа био што већи, овакви шефови могу бити заведени погрешном сликом о групи.

Између шефа и полтрона постоји психолошки уговор. У замену за своју лојалност, дивљење, понизност и контролу других чланова, полтрон добија привилегију да не мора да испуњава своје формалне радне задатке. Реч „полтрон” на француском означава кукавицу, човека без храбрости и интегритета, док на италијанском означава лењу особу склону излежавању. Обе ове дефиниције су спојене у нашем значењу речи полтрон. Полтрони по правилу нису добри радници, њихова успешност и резултати рада су испод просека других запослених.

Полтронова оданост шефу је лажна, јер када шеф постане бивши, она нестаје а замењује је оданост према новом шефу.

Све док постоје надређени, шефови, директори, председници који имају наглашену потребу за полтронима, полтрони ће наставити да просперирају. Када полтронство постане масовно, тако да људи напредују не због својих способности и резултата рада, већ на основу тога што су социјално вешти и привидно лојални, организација, предузеће или шира заједница неће се развијати у складу са капацитетима које има.

Зоран Миливојевић

politika.rs