Да ли знате одакле потиче веровање да се на празнике не ради?

Да ли знате одакле потиче веровање да се на празнике не ради?
На празнике се не ради да би народ отишао у цркву да достојно прослави Светитеље. Међутим, како нас је запљуснуо талас комунизма, људи су заборавили на храмове, па је од прослављања остало једино сећање на то да се на тај дан не ради.
А једино што се НИКАКО НЕ РАДИ јесте - грех.
Нажалост, неки иду корак даље у свом незнању и самовољном тумачењу, па упадају у апсурдна теоретисања:
- на тај празник се никако не пере коса
- на тај празник се не пали ватра
- на тај празник се не ради никако ово
- на тај празник се не ради никако ово
- али се зато обавезно на овај празник пере коса
- на онај се обавезно пали ватра
- на онај се обавезно ради ово, а на онај оно...
Приписивање Светитељима да ће нас казнити ако укључимо шпорет или покосимо ливаду, ако одемо код фризера или једноставно одржавамо личну хигијену - овакво, дакле, доживљавање Светитеља далеко је од хришћанског, далеко од Православља, штавише, представља неопаганско паразитирање, лажжну побожност и увреду за Светитеље!
Људи на дан неког Свеца неће опрати косу, али зато ће се прејести, зато ће се побити, зато неће постити ако је постан дан - и живиће у заблуди да су испоштовали Бога!
Овакав начин размишљања није само трагикомичан, већ је нешто што нас суштински одваја од Бога, с обзиром на то да Његове Светитеље у својој свести срозавамо на нешто што пре наликује на сурова паганска божанства и митска бића - другим речима: таквим начином размишљања Светитељима приписујемо демонске особине.
Светитеља нећете испоштовати ако тог дана само лежите у кревету.
Светитеља ћете испоштовати
- ако се тог дана помолите Богу и учините неко добро дело,
- ако испуните све своје дневне обавезе,
- ако одете до оближње цркве на богослужење,
- ако будете уздржани у задовољавању својих прохтева (ако се, примера ради, уздржавате од постеље у среду, петак, недељу и на "црвено слово"),
- ако постите уколико је постан дан,
- ако прочитате бар једну главу Јеванђеља и Апостола из Светог Писма (и још које душекорисно, православно штиво)...
Светитеља, дакле, нећете умилостивити ако целог дана само седите испред телевизора, јер се, ето, "данас не ради".
Знате на шта подсећа овакво размишљање?
Сећате ли се како су Христа фарисеји осуђивали и укоравали јер у суботу лечи болеснике? Знате ли зашто су они то чинили? - Субота је код Јевреја била дан кад се ништа не ради, па по њиховој логици: тог дана није требало чак ни лечити људе. Није, дакле, по њиховом мишљењу требало чинити чак ни најочигледније потребне ствари! Зато их је Господ и разобличавао: "Лицемери! Који од вас ако има вола, одвеже и води да напоји?" - то јест: ко од вас неће показати милост према животињи и напојити је ако је жедна, а камо ли да учинимо нешто што ће помоћи нашем ближњем!
Јевреји су, дакле, веома "поштовали" суботу, свој нерадни дан. Толико буквално су га "поштовали" да су се трудили да тог дана не пређу више од 100 корака укупно!
То је логика оних који су нахушкали народ да виче: "Распни Га! Распни!"
На шта ово личи?
Зар не личи на горепоменуто: "данас се ништа не ради - данас ћу само да лежим"?
"Није човек ради суботе, но субота човека ради. Јер је Син Човечији Господар и од суботе!" - говорио је Христос
Недеља је дан кад се не дела. Али не тек тако, јер волимо да не радимо. У Недељу се одлази у дом Божији, у православни храм, у цркву нашу оближњу, да бисмо одморили душу, да бисмо сабрали мисли - да бисмо пред Богом свели резултат за претходну седмицу и напунили батерије за следећу. Да бисмо се навикли да стојимо пред Његовим Лицем, како нас Страшни Суд не би дочекао неспремне.
А кад смо већ код Страшног Суда... Сећате ли се шта пише у Јеванђељу? Шта ће тада Господ да нас упита? Да неће можда: "Је ли Драгане, да се ниси можда окупао на Светог Илију? Је ли Тања да се ниси можда ошишала на Свете Враче?" - Не! Свакако да не! Рећи ће: "БЕЈАХ ГЛАДАН И НЕ ДАДОСТЕ МИ ДА ЈЕДЕМ... НАГ БЕЈАХ И НЕ ОДЕНУСТЕ МЕ... БОЛЕСТАН БЕЈАХ И НЕ ПОГЛЕДАСТЕ МЕ... У ТАМНИЦИ БЕЈАХ И НЕ ПОСЕТИСТЕ МЕ..."