“ Узми гриз”

Имали смо испуњено детињство и са пуним и празним стомаком. Радовали се гумењачама, а празник је био када је деда купио први кожни фудбал. Имали смо радост – делили све.

Делили сендвич као причест: “ Узми гриз”, (загризи) нико се није заразио гадљивих није било. Сви смо пили воду или сок из једне флаше. Делили последњу цигарету на по два дима. И тугу и радост распоређивали смо на равне части. Кориговали сваког ко пређе неку замишљену границу доброг укуса. А било је и тога. Нисмо се курчили над слабијим још мање дискриминисали вршњаке чија је одећа одударала скромношћу од осталих. Били смо склони опуштању на часовима код “мекших” наставника.

Није било чопора и малтретирања нејаких. За помоћно васпитно средство коришћени су дрвени лењири по прстима и прсти за истезање уши и чупање зулуфа. Не знам случај да је неко због тога постао ментално клемпав или нервно растројен.

Ћошак је био кутак за грешни тренутак. Наставници оба пола скромно али прикладно одевени. Најстрожији предавачи су највише поштовани.
Било је туча али по правилима фер плеја.

Родитељи су уважавали просветне раднике и мотивисали их да слободно употребљавају ауторитет силе.

Данас је то насиље, у наше време васпитна мера.

Данас су деца или отуђена преокупирана виртуалним светом или деструктивна и допинговања разним опијатима од “бетон” коктела до разних наркотика.
Данас су наставници понижени и обесправљени. Родитељи горди и искључиви, а њихова деца безгрешна и презаштићена али недопустиво отуђена, препуна самољубља и егоцентризма. Љубав се надомешћује привилегијама и скупоценом гардеробом . Из те отуђености најчешће куља незадовољство помешано са агресивношћу.

Неки своју децу препусте улици, други их амбицијом претоваре у роботе, намећући им сијасет ван школских активности.

Породица све чешће своди на економску заједницу са пројектованим трошковима и буџетским ставкама. У таквом амбијенту деца постају емоционално занемарена – емотивно празна, заслепљена егоизмом и гордошћу. У овом случају свестрани дечак – супермен постао је монструм.

Родитељи преокупирани престижом, каријерама, прескоченим интервалима младости, готово да и не познају своју децу. Али их гурају на стазу престижа.

Као да је сишла са модне писте, накинђурена као божићна јелка, мајка злодушног убице, насрнула је оптужбама на раднике Центра за социјални ирад : Да су јој растурили породицу !За децу из таквих имућних породица природно је да добијају апсурдно да деле.

Наравно да је систем заслужан за овакво стање, али ако се породица не обнови саможивост и недостатак љубави у човеку, по разним основима и те како ће узимати данак, као што ће понижена и развлашћена просвета дубински разорити систем.

Забранити мобилне телефоне у школама. Валоризујмо адекватно наставни особље, заштитимо њихово достојанство, прилагодимо законе свести и примењујемо их по истим аршинима.

Објаснимо родитељима да је материјално изобиље не доноси срећу и да је добрим намерама пут поплочан до пакла.

Жртвовати се за ближњег то је највећи подвиг који је неостарив без љубави, а у отуђеном времену прва страда љубав.

То потврђује и велика подршка убици на друштвеним мрежама. Каква ментална структура може подржавати монструма који није имао милости ни према најрођенијима доводећи њихове животе у опасност од освете.

Плашим се да К.К. није усамљен, судећи по количини лајкова и подршке коју добија од сличних њему време без душе узима свој данак.

Мртви живе док су живи умртвљени!

in4s.net