Породица – основна ћелија љубави?

Када бисмо бар мало почели породицу да враћамо у вертикални поредак друштвеног бића, онда бисмо могли да се вратимо нечему што има снагу социјалног имунитета, изљечења „основне ћелије друштва”. Схватили бисмо, наиме, да је породица основна ћелија љубави

Породица се традиционално дефинише као основна ћелија друштва. Ова реченица, иако изриче примарни друштвени значај породице, сувише је хладна, готово да прописује некакву административну или механичку функцију породице. Породица као фабричка ћелија, као погон који покреће механизам друштва.

Ријеч је, дакле, о једном хоризонталном поимању заједнице, гдје се, иначе, све заснива на прехрањивању тјелесних потреба друштвеног организма. Чини ми се да смо због дугог и предугог смјештања породице у ту хоризонталну раван, што вјероватно сеже још од ере просвјетитељства, дошли до „расула у породици”, а што је нужно довело до расапа система вриједности, скоро и распада смисла живота на земљи.

Али када бисмо бар мало почели породицу да враћамо у вертикални поредак друштвеног бића, онда бисмо могли да се вратимо нечему што има снагу социјалног имунитета, изљечења „основне ћелије друштва”. Схватили бисмо, наиме, да је породица основна ћелија љубави. Без те вертикалне, духовне, интенције нема опоравка, а ни опстанка живота да на овој сићушној планети.

Милорад Дурутовић

Извор: Фејсбук