Отац Јевгениј Дорофејев - "Не забрањујте се једно другоме..."

… потврдивши слободу избора супружника… пракса обавезног и принудног одбијања супружничког живота у Великом посту се свакако осуђује…

Као пример узмимо тврдњу о томе да супружници треба да се суздрже у посту од интимне блискости. Шта каже о томе Писмо: «Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем» (1 Кор. 7:5).

Идеалан пример хришћанског односа ка личности: све поставити на своје место и дати максималан степен слободе. Али већ у раној Цркви налазимо присталице «тврде линије». Управо ради њих су два велика оца Цркве (4 правило Дионисија и 13 правило Тимотеја Александријског) сачинили опсежан коментар, потврдивши слободу избора супружника у том не лаком питању. У споменицима древне руске литературе — «Поуке Новогородског архиепископа Илије (Јована) (13 март 1166 године)» и «Питања Кирика» —пракса обавезног и принудног одбијања супружничког живота у Великом посту се свакако осуђује.

Али скоро су дунули нови ветрови, и данас неки свештенослужитељи у приватним и јавним разговорима категорично забрањују својој породичној пастви у посту да додирују једно дуго. Неколико година уназад, један учени монах разговарајући у штампи са Секретом Полишинеля о томе да не постоје такве забране, био је подвргнут таквом вихору осуде, да је био принуђен правдати се и «ублажити форму изјаве». Овако се «присталице строгости» држе за предање људско – смртоносним стиском.

Генерално, читава интимна сфера супружничког живота је плодно тло за сваку шпекулацију и предрасуде. Ево пун спектар свега:«грешне позе и врсте интимне блискости». (Ово је «постеља са свећом» за законите супружнике! Талмудисти стоје са стране и нервозно гризу лактове…)И «грешна употреба презерватива и друга неабортивна средства заштите». (Рађај и рађај, заборављајући притом, да се ми рађамо не као биомаса, већ за Царство Небеско и вечну погибао. И да поред тога што смо родили, неопходно је још васпитати човека да постане достојним чланом Цркве и друштва. Као и многи свештеници и ја знам примере напуштања деце у многодетним породицама).

Ако на исповести свештеник «загризе» у тему интимног живота исповедника, у његово духовно, а онда и психичко здравље мора се посумњати.

Али неопходно је имати у виду још један аспект: кроз окидање струна, тајних и интимних струна живота човека, могуће је придобити неки код доступан ради манипулисања њим и управљања – стар као свет фарисејски пример, који нема ништа заједничко са учењем Христа.

Crkva.net