Грешне мисли су мисли које се противе Божијој вољи и делују у области човековог ума, са или без његове властите воље. Ум је немиран и он или ствара мисли или се спољашњи фактори непрекидно приказују у уму. Њихов извор је или пожудно срце човеково или сами демони. Сам Христос нам открива: „Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога“ (Мат. 15:19).
Човекове страсти су настале и храњене грешним мислима. Демони су извесна бића која се хране прекомерном мржњом према људима и на било који начин ће ометати човеково спасење. Њихов главни посао је да у човековом уму посeју зло, поквареност, подлост, грешне и богохулне мисли.
Наравно да постоје божанске мисли чији је извор у самом Богу и Његовим светитељима, који охрабрују грешника на покајање и доносе утеху свима онима који су у невољи, просветљујући честитост, тако да они знају да им је то „Бог открио Духом Својим“ (1 Кор. 2:10). Духовни напредак код човека огледа се првенствено у квалитету његових мисли. Ми морамо гајити чисте, свете и божанске мисли. Ми морамо претворити наш ум у фабрику добрих мисли, као што би рекао блажени старац Пајсије.
Дакле, само са опрезношћу (будношћу) морамо посматрати ум, и морамо бити пажљиви приликом препознавања мисли. Будност је умереност, пажња коју намећем свом уму. Ово се постиже призивањем свесветог, величанственог и преслатког имена нашег Господа. Молитва „Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног“ је најјаче оружје против демона и страсти, и у стању је да држи ум под контролом и да надзире мисли.
Мисли су као авиони који лете у ваздуху. Оне не зависе од нас уколико авиони стално лете у ваздуху. Али ми им не смијемо допустити да слете у нас, да их прихватимо и дамо им наш пристанак.
старац Јефрем Ватопедски