Свети Атанасије Велики - Тумачење псалама (1)

Псалам 1
 
Давид поставља почетак пророковању о Христу, који је требало да се роди од њега. Због тога најпре блаженима назива оне који се уздају у Њега. Блаженима, дакле, назива оне који нису ишли на веће безбожника, нису ступили на пут Грешника и нису сели на седалиште погубника. Наиме, код Јевреја су три врсте људи устале против Спаситеља: књижевници, фарисеји и законици, и они су праведно названи безбожницима, грешницима и погубницима. Путем је назван живот, јер рођене води ка крају.

(1) Блажен човек, који не иде на веће безбожних. Већем безбожника могао би се назвати састанак и скуп лукавих људи. Будући да је штетно општење са скуповима безбожника, Псалмопојац велича онога, који ни у чему није сагласан са њима. Такав је био Јосиф из Ариматеје, који је сахранио тело Господа и Бога, јер је о њему речено да није пристао на њихову одлуку да предају Исуса (Лк. 23; 51). И на седалиште погубника не седе. Под седалиштем се подразумева учење, према ономе што је речено: На Мојсејеву столицу (седалиште)… (в. Мт. 23; 2). Према томе, седалиште погубника је учење лукавих.

(2) Него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ. У закону, наравно – ангелском. Изражава и неослабљену ревност, јер се у Закону Божијем не треба поучавати немарно нити тако, што ће се понекад поучавати а понекад неће, него свагда и непрестано треба бити привезан за речи Божије. То је изразио рекавши: дан и ноћ. Прекрасна је и награда за добро дело, будући да се онај, ко упражњава изучавање Закона Божијег, напаја његовим потоцима. И Христос је Своје учење назвао водом, рекавши: Ко је жедан нека дође Мени и пије (Јн. 7; 37). Онај, који се поучава у Закону, уподобљен је дрвету засађеном крај извора вода, које свагда цвета и обилује правовременим плодовима. Иако ће плодове свог труда донети у будућности, подвижници врлине се још овде, као неким лишћем, осењују добром надом, и тежину труда прикривају душевним наслађивањем. Такав преуспева у свему што ради, јер не чини ништа противно Закону Божијем и своју вољу саображава вољи Божијој. И Псалмопојац је због тога, забранивши најпре сво видове порока и показавши савршенство божанствених закона, додао: Све што ради преуспеће.

(3) И биће као дрво засађено крај извора вода. Христос се у богонадахнутом Писму изображава дрветом исповедања, као што је речено: Дрво је живота онима који се хватају за Њега (Приче Сол. 3; 18). Због тога Псалмопојац каже да ће они, који поверују у Христа, бити Његово тело, јер ће преобразити наше тело ga буде саобразно телу славе Његове (Филипљ. 3; 21). Извором вода назива божанствена Писма, у којима свугде можемо да нађемо проповедање Христа. Христос је дрво живота, а апостоли гране. Крв и вода из ребара Христових су плод, крв за изображавање страдања, а вода за изображавање крштења; речи су лишће. Плод свој доноси у своје време. Под плодом дрвета подразумевај праву веру, а под његовим лишћем испуњавање заповести. Плод су они који се спасавају, корен је крштење, а земљоделац је Отац. И лист његов неће отпасти, и све што ради преуспеће, јер дело, које се извршава по Богу, не може бити бескорисно. Време за давање зависи од онога ко прима.

(5) Зато неће устати (код св. Атанасија:“васкрснути“) безбожници на суду, јер немају корен него су као прах који размеће ветар. Под ветром подразумевај страшно предсказање Божије: Идите од Мене проклети у огањ вечни (Мт. 25; 41). Они, који ће чути овај глас неће стајати него ће пасти, јер нису утврђени у Христу, Који је потпора и темељ верујућих. Речено је: На суду, а не на испитивању. И Псалмопојац додаје: У сабору праведних, јер се праведни разлучују од грешних.

(6) Јер зна Господ пут праведних. Речено је: Зна уместо „поштује“, као што Бог говори и Мојсеју: Знам те по имену (2. Мојс. 33; 12), уместо: „поштујем те“, и ти си задобио Моју благодат.