Трпљење - стрпљиво путовање са смислом

Никада нисам успео да се помирим са мрачним и јадним трпљењем, трпљењем које човека деформише у несрећно створење које једноставно чека смрт. Трпљење о коме говори Христос не може имати боју и мирис смрти, већ светлост, милост и радост.

Питаш ме како трпљење може имати радост у себи. Може.

Када се испуни смислом. Када престане да буде статично и постане покрет.

Када не трпиш статично, него чекаш динамички. Чекаш нешто, нешто се дешава, нешто превире, нешто чему је потребно време, али се креће, путује и долази.

У трпљењу не остајем без будућности, већ је обликујем. Трпим и мењам се, трпим и учим, трпим и развијам се, сазревам и освећујем се.

Трпљење није патња, то је ишчекивање најбољег до чега се може доћи радећи данас.

Трпљење је лојалност, посвећеност циљу који вас не замара јер га волите. Зато што имате сврху са значењем, очекивање .

Писала ми је једна од оних жена које се не крију у друштвеним лажима и конвенцијама, које се не плаше да узму живот у своје руке и препусте се.

“Трпљење Христово је Васкрсење и не стагнира. Путујете стрпљиво са сврхом и смислом, не затварате се и не привезујете се у луци страхова и кривице.”

 О. Пападопулос

facebook.com/p.libyos