Иван Иљин - Ћорсокак полуобразовања

Како је већина људи у својим одговорима лакомислена! Каткад се чини да они, као аутомати, носе у себи обим спремних знања и тумачења: довољно је да стисну потребно дугме – и одговор поскакује брзином вртуљка. Тај јефтини одговор, лишен садржаја, често није ништа друго него тужна измишљотина. Један измишља, други се хвата за измишљено и преноси даље. А кад погледаш поближе – то је само опште место, празна фраза, производ савременог свезнања, достојан сажаљења. Из таквих општих места, из таквог конгломерата pђавштине, формира се савремени свет – страшно је рећи! – читави „светоназори“, који имају своје поклонике, који се примају озбиљно и добијају похвале…
Данашње човечанство је зашло у ћopcокак полуобразовања и сада убира своје плодове. Полуобразовање означава смрт истинске културе: оно „зна“ то што, стварно, не зна, притом чак и не слутећи о томе што не зна, претпостављајући да за њу недостижног нема. Баш ту и долази крај истинском знању. Човек постаје претенциозан, сигуран у себе, самоуверен, не примећујyћи да црпи своје мишљења из туђеr извора, да сам yoпште није приближен познању, да се претворио у вергл који понавља туђи мотив. Полуобразовање живи од беживотне баналности, лишене конкретне дубине спољашњег и унутрашњег света; пада у самовласност; постаје приврженик празних идеја умишљене културе. Њој измичу воља за истином и тачност знања. И каква је тада цена одговору, ако је он остао без те воље, и без те тачности?.. Одговор је позван да изрази истину или, у сваком случају, потрагу за истином и њено часно излагање, по савести.

Одговор који пренебрегава све то, јесте једна умишљеност, а не одговор. Озбиљно неприхваћено питање не заслужује ни озбиљно име: њему недостаје жар истинске мисли и истинске речи. Ко постави озбиљно питање, тај жуди светлост; светлост, пак, происходи из пламена. Зато и сваки озбиљан одговор мора да светли својим унутрашњим жаром; он мора да буде подобан оку које у себи носи зрак очигледности ког штедро шаље и другима.

Озбиљно питање се бори за истину; последично, њему ће бити адекватан онај одговор који се, такође, озбиљно бори за њу. И на њега треба да одговара само онај ко је и сам изучавао питање, и ко може сам да одговори на њега. Умеће питања претпоставља мајсторство одговора. Коме је све, без напора, јасно, тај никада не може да савлада ни то умеће, ни мајсторство.

srodstvopoizboru.wordpress.com