Они који никад не мењају мишљење

Они људи који никад не мењају мишљење…углавном више воле себе него истину…
И тешко да ћемо бити рационални и мудри уколико наше ставове заснивамо на размишљању из прошлости…на постулатима из детињства…правилима из пубертета…и жељама из адолесценције…
Kада је реалност била сасвим другачија…али када смо то били и ми сами…
Неко бољи…па разорен раним мразевима…
Неко гори…па оплемењен раним пролећем…
Kо ће га знати?
Глув човек увек мисли да су они који плешу луди…
Али понекад неко научи језик знакова…
Порасте му мозак…
Почне да осећа…
И успе да прогледа…
На пример…
Момак који је двадесете провео у паничном стаху да не добије нежељеног наследника…у некој од брзосагоревајућих афера…крајем тридесетих…би се обрадовао И црнчету…само да му се презиме завршава на ић…да тиме побеђује бесмртност…и да има кога да учи двокораку и грађењу под кошем…или тајним састојцима за ескалацију ватре у грудима неких нових девојчурака…
Девојка која је своје двадесете провела одбијајући сваку иоле непристојну понуду са потпуно часним намерама…знате оним исконским…крајем тридесетих…у несрећном браку…или разведена…или сама…данима лежи у кревету…премерава плафон тужним очима…И малтретира огледало са наредбама да јој исправи боре…и размишља шта би сада дала за један кокетни коментар…један испразни комплимент…да не причамо о позиву…оног блесавог и безперспективног Јована…с којим јој уопште не би било жао тих бора…направљених сталним осмехивањем…
У посткоронарној јединици…сви проклињу цигарете…и масну храну…и физичку неактивност…и нервирање око пара…
Слобин фан…па Тадићев…па Вучићев…полако схвата да је систем тако направљен да смо ми ту због њих…а не они због нас…и постаје заклети опозиционар…односи ТВ у подрум…престаје да купује новине…мири се са родбином и комшијама…  машта о демонстрацијама…којих се гнушао…постаје “Поносни Страни Плаћеник”…
Принц провинције…миљеник малограђанштине…постаје просјак у Метрополи…и Грађанин Света…јер схвата да не може без позоришта…стаза за ролере…страфте са непознатим људима…и без ширине…колико у улицама …толико у главама…
У сваком случају…не треба бити преоштар према себи…
Само будале и мртви не мењају никада мишљење…
Мудри људи то раде стално…
Kада се реалност промени…
Или им се продуби поглед којим је мере…
Жене се…
И разводе…
Почињу здраво да живе…
Иду на демонстрације…
И селе се… на неки њихов југ…
Јер…
Нема већег затвора од робовања примитивности, затуцаности, малограђанштини, ускости и глупости…ни бољих чувара од сујете, лицемерја И лажног поноса…
И из тих окова човек мора побећи…
Уколико жели да буде срећан…
А најбољи начин за то је размишљење по принципу “сада и овде”…
И то је најбоља брана ирационалности…
И врхунски спас од глупости…
И свакако да нема бољег одговора на јефтину провокацију “променио си се”…
Од…
“Хвала, надам се да је тако”…

drvladimirdjuric.rs