О духовном очинству

Требало би да се молимо Богу да нам преко духовног оца открије наш пут и да идемо увек путем Божије воље. А ми обично желимо да Бог буде испунитељ наше воље. Тражимо од Бога пуно новца, каријеру, да путујемо или да се оженимо, да нађемо лепог момка или девојку, а не тражимо Божију вољу. Можда Бог не жели да се оженим, већ да одем у манастир или да не правим каријеру, већ да посветим живот неком добротворном делу, да помажем сиромашним. Бог има пуно путева за нас, али ми већ имамо свој програм. Људи не схватају да прво треба да траже Божију вољу, јер нас Бог боље познаје него ми сами себе; Бог нас воли. Немојмо се плашити да тражимо Божију вољу мислећи да нам се неће допасти, свидети, да ћемо се разочарати. Кад имамо унутрашњи мир и љубав и кад смо срећни, знамо да смо на правом путу, односно – када смо у хармоничном односу са светом у нама и око нас.

 Духовни отац је онај који нас је родио Светим Духом. Апостол Павле каже: "Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем" (1. Кор. 4, 15). Духовни отац је лице које нас везује са Богом, које нам предаје веру као семење у нашу душу и који нас васпитава у религиозном животу, који нас прати духовно, који нас храни, који грди децу ако нисмо послушни. Има ту функцију као и отац телесни, али ради на нашем духовном животу и везује нас са Богом. Пружа нам могућност да узрастамо духовно, да постанемо потпуни хришћани. Наш задатак се састоји у томе да духовно узрастемо, а улога духовног оца је да нам помогне, да научимо да живимо као хришћани. Наравно, да на том путу треба да васпоставимо један конструктиван однос са својим духовним оцем, једног зрелог одраслог хришћанина, а не однос једне недорасле бебе.

 За све што нам је потребно, треба умолити Бога да нам Он то пошаље. Тако се треба молити и да нам Бог пошаље оца у кога можемо да имамо поверење и који заиста поседује квалитете духовног руковођења. Морамо добро да размислимо коме поверавамо своју душу, да се не би изродио некакав лажни отац. А како ћемо познати да је прави? По плодовима се дрво познаје. Распитајмо се у вези са потенцијалним духовником, а потом погледајмо какав је тај човек, како живи, шта проповеда. Неки људи кажу да никако не могу да нађу духовног оца, а заправо, они и не желе да га пронађу; хоће сами себе да руководе духовно. Има оних који иду од оца до оца, одабирајући оно што им се свиђа, што њима одговара. То не ваља, тако себе заваравамо – то је гордост, неодговорност, лукавост, самовоља. Као што се људи разликују по темпераменту, размишљању, идејама, тако се разликују и духовни оци. Зато треба да нађемо једнога духовника и да га не мењамо. За данашњег човека је најтеже послушање. Савремени човек мисли да је центар света. А у ствари је Бог центар света и треба да се потчинимо Богу. ...

 Има данас и таквих који желе да буду велики духовници и траже понекад неразумне ствари од своје духовне деце, на нпр. да не желе да им духовна чеда узрастају, већ да им служе као робови, да буду под њиховом влашћу. То никако не ваља јер такви духовници својим неправилним понашањем уништавају душе људи; дешава се и да људи изгубе веру. Духовни отац се моли за своју децу, брине се о њима, али Бог је Тај Који чини чуда. Ту треба да будемо трезвени, да не правимо култ личности, али на нажалост, неки духовници то воле и форсирају. С друге стране, пак, постоје и људи који желе да буду зависни од духовника, односно, који на неки начин не поседују психичку равнотежу. Такве особе, нпр. непрестано зивкају телефоном свог духовника, питајући га за све и свашта – рецимо, да ли треба да купе нову машину за веш, ауто или, чак, шта да кувају за ручак. Духовни отац то не би требало да дозволи, већ да научи своја духовна чеда моћи расуђивања. Наравно да би било лепо да свака хришћанска душа задобије свог духовног саветника који му је близак, коме може да се повери. То може да буде и свештеник из парохије, није обавезно монах. У великом граду какав је Београд, свештеници су преоптерећени, имају пуно парохијана и не могу свакоме да пруже довољно пажње, да све руководе. Али, ако човек не нађе духовника у својој парохији, наћи ће у другој, или у манастиру. Ако тражите, Бог вас неће оставити.

 Архимандрит Василије Гролимунд

 Православни пут