Да ли смемо да се гневимо? Када и како да се гневимо?

Ево још једног одломка из библијских беседа са светоотачким тумачењем сваког стиха. Шта нам Господ говори у овом стиху? Шта значи да будемо кротки – да ли то значи да не смемо никада да се гневимо? Да ли је то забрањено за нас хришћане? Шта кажу Свети Оци – да ли смемо, како смемо и када смемо да се гневимо?

Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу. (Мт. 5:5)

У овом стиху се налази још један камен спотицања за многе људе, чак и православне хришћане који се труде да живе црквеним животом. Нама често није до краја јасно када човек треба да буде кротак, када да се гневи, да ли уопште сме да се гневи, у којим условима и слично. Прочитаћу вам објашњење ове врлине од стране светог Јустина Ћелијског који пише: „Шта је кротост? Кротост је: све што нас сналази примати с молитвеним расположењем као нешто што тако треба да буде по свемудром Божјем промислу о нама. Јер Свебрижни, који је рекао: „А у вас је и коса на глави избројана“ (Лк. 12, 7), непрестано промишља о свему нашем: и о најкрупнијем и о нај­ситнијем“. Ава Јустин одмах наставља објашњавајући и пут стицања ове врлине: „Блажену кротост човек може стећи само ако све учини да кротки Господ Исус овлада његовом душом. А пре свега, ако испуни своју душу смерношћу. Овлада ли душом смерност, ето за њом и кротост, духовна сестра њена. Њих две стварају у човеку осећање и сазнање: да је за све грехе своје и невоље своје крив сам он, и само он, и нико други. Зато, када се гневи, гневи се на себе, а према другима је испуњен кротошћу“.

Блажени Теофилакт Охридски даје са своје стране врло значајно објашњење на питање које нас збуњује данас – да ли кротост аутоматски значи и одсуство гнева у било којој ситуацији?

Блажени Теофилакт пише: „А кротки, то нису они који се никада не гневе, јер су такви људи они што су лишени разума, већ они који имају гнева, али се уздржавају, гневећи се онда када је потребно“. Дакле, кротки хришћанин не представља безвољно и слабо створење које може свако да користи и малтретира. Гнев нам је дат као сила којом треба да се користимо правилно. На који начин то радити, Свети Оци објашњавају. Свети Јустин Ћелијски пише: „Разуме се, у срцу кроткога увек има гнева на грех и зло, али не на грешнике. Он воли грешнике, али осуђује њихове грехе. Врхунац гнева еванђелска кротост показује према онима који себе свесно и намерно изједначе са својим гресима. Тада и Бог кротости бичем истерује трговце из храма. И када се гневи, еванђелска кротост има своју богочовечанску меру. То је она реч најревноснијег христоносца: „Гневите се и не грешите! Сунце да не зађе у гневу вашем!“ (Еф. 4:26).“

Навео бих размишљање и великог старца наших дана, оца Рафаила Карелина на ову тему: „Дакле, ако се правилно употребљава, гнев је човеку дат као оружје, као мач против непријатеља. Овај мач ми, нажалост, погрешно употребљавамо против себе самих и наших ближњих. Међутим, и гнев може бити користан, тј. праведан гнев уколико научимо да се гневимо на демона и грех, који се рађа у нашем срцу. Гнев има моћ да уништава. Ако га усмеримо на свог брата у извесном смислу постајемо убице. Уколико се, пак, гневимо на грех, гнев га уништава и очишћује нашу душу.“

tvrdjavaistine.wordpress.com