Емоционална писменост

Способност да се „читају” своја и туђа емоционална стања и да се речима опишу осећања није иста код сваке особе.

Иако сваки човек доживљава емоције, људи се разликују према томе колико су у стању да их препознају као такве и да их повежу са одређеним догађајем или мисаоним током. На једном крају спектра су они који нису у стању да речима опишу шта осећају, а на другом крају су они који веома добро препознају како своја, тако и туђа осећања, чак и онда када су само дискретно изражена. У односу на то како и колико неко „чита” своја и туђа емоционална стања можемо говорити о емоционалној писмености и неписмености.

Емоционално неписмени су они који нису у стању нити да доживе диференцирана осећања нити да их именују. Најтежи облик емоционалне неписмености је код оних људи који доживљавају емоције као телесне осете у различитим деловима тела, али који их не препознају као емоције. Они некада нису сигурни да ли то што осећају у телу јесте почетни знак неке органске болести или је само реакција на неку животну ситуацију. Због тога су склони да те сензације тумаче као почетне знакове болести што их усмерава на бављење телом, а не ситуацијом која их је заправо изазвала.

Пут у психосоматске болести

Код ових људи се појављују снажна, дифузна емоционална стања која доживљавају у целом телу, а која описују као снажну непријатност или пријатност. Овакве недовољно дефинисане емоције снажно активирају целокупно тело, тако да постоји склоност оваквих особа ка психосоматским болестима. Проучавање повезаности оних телесних болести које су настале због хроничних емоционалних стања, показало је да постоји један проценат болесника који спадају у категорију алекситимичара. Израз алекситимија је кованица која означава оне који су „без-речи-за-осећања”, то јест оне који не могу да именују и речима опишу своје емоционално стање.

Када је неко способан да именује осећање које доживљава тако што на пример каже: „Ја сам љут”;„Ја сам се уплашио”, тада показује почетну емоционалну писменост. Што већим фондом речи за осећања располаже нека особа, она више разликује поједина осећања као појмове и у стању је да тачније препозна и опише шта осећа. Из тог разлога је важно да родитељи деци именују емоционална стања која она доживљавају тако што им говоре: „Ти си сада љут”; „Ти си сада уплашен”, итд. На основу тога она ће бити способна да касније речима опишу оно што осећају.

Следећи степен емоционалне писмености је када је особа способна да своје емоционално стање повеже са одређеним догађајем или мисаоним током. Она је тада способна да размишља о ситуацији тако што преиспитује било саму ситуацију било своју емоционалну реакцију. Многи људи сматрају да је ситуација та која је „узроковала” или „створила” дато осећање, иако је заправо особа та која је на овај или онај начин разумела ситуацију и одреаговала емоцијом. Док први преваљују одговорност за настанак емоције на саму ситуацију, други прихватају да су они ти који су одговорни за своју емоционалну реакцију.

Два нивоа саосећања

Када је особа у стању да разуме сопствена осећања и да их повезује са животним ситуацијама или својим мисаоним токовима, она постаје способна да претпостави како се осећају други људи у сличним ситуацијама. Тако настаје способност за емпатију – уживљавање у емоционалне реакције других људи.

Постоје два нивоа емпатије. На првом нивоу особа полази од претпоставке да су сви људи као она, и да се у датој ситуацији осећају исто као што би се она осећала у датој ситуацији. Виши ниво емпатије је када особа полази од претпоставке да су људи различити од ње, када разуме ту разлику и када може да претпостави како се у датој ситуацији осећа неко ко има друкчије вредности и погледе на свет него што су њени.

Највиши ниво емоционалне писмености је емоционална интерактивност када људи разумеју изражавање осећања као поруке или трансакције. На пример: изражавање страха као тражење заштите, изражавање љутње као захтев за промену понашања. На том нивоу особа се са лакоћом креће кроз социјални свет, остварује добре односе и постиже своје циљеве, што је главна добит коју доноси емоционална писменост.

politika.rs