Господ и магаре
Једног лепог поподнева прођаше Господ са својим Апостолима сву Галилеју учећи и исцељујући народ, проповедајући народу жељном истине, жељном живога Бога. Пролазећи тако поред Галилејског језера угледа Господ два магарета, једног великог и једног младунца, како пасу траву поред језера; власник их је оставио завезане за оближње дрво. Господ приђе да помази магаренце, своје створење, кад чу глас из магарета: „Господе, мој мили и благи, хвала ти на постојању моме, али што ме не створи као камилу, па да јездим пространствима и пустињом, будем јак и крепак и да ме сви милују и хране? Што ме не створи као коња, да ме јашу владари, витезови и пророци и шеици, да се диви народ мојој лепоти, да и у песмама будем опеван, него ме створи као магаре, да ме сви туку, да подносим несносне врућине и тежину терета коју са муком трпим? Мука је велика бити магаре, Господе
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!