Иди у ћошак

Времена се мењају. И казне за децу. Ако данас ниси добар – скратиће ти време интернета, одложиће мало куповину скупих патика. А некада је било: – у ћошак!
И деца су, кажу, била боља. Помагао је тај ћошак. Али данас слабо помаже. Нешто је другачије – или деца, или ћошак. И једно и друго.

 Али, говорим по правди – више је до ћошка! Да је ћошак бољи и деца би била боља. Какав ћошак – таква и деца!
Шта данас стоји у ћошку? Да видимо: Ништа. Телевизор, компјутер, нека витрина, можда играчке. Или татина фотеља. А некад су код свих у углу стајале – иконе!
Зашто у углу? То је црквено правило. Јер у Светом Писму пише да је Христос „глава од угла“, тј. камен темељац наше Цркве, нашег живота и нашег спасења.
И кад мали неваљалац стане у угао пред иконе, гледа га Бог који све види и који је и његово неваљалство видео, онда се дете стиди и жалости – моли Бога за опроштај и тражи помоћ да други пут поступи боље. Невидљиви Бог који је видљиво и тајанствено присутан у свему да му и опрости и помогне.
После су дошла нека зла времена када су људи изнели иконе из куће. И ћошак је престао да помаже. Јер никада и није помагао ћошак, него Бог и Богородица, анђели и светитељи. Молитвени угао – „ћошак“ је свакако најбоље место за покајање кад нисмо добри. Насупрот уобичајеном мишљењу, „ћошак“ није казна за неваљало дете, већ награда, утеха и потреба за сваког човека.