Икона Пресвете Богородице „Доњецка“ штити становнике Донбаса

Долазак чуда је увек неочекиван, његове манифестације је немогуће објаснити световном науком, али оно увек даје наду у брзо избављење од катастрофа, окончање ратова, доноси заштиту и исцељења. Тако и чудотворна икона Богородице Доњецке, названа неканонском, спасава животе и душе страдалника Донбаса. Икона која мироточи и крвари, насликана је у Санкт Петербургу, а стотине православних верника Доњецке области доживело је њену силу и заступништво. Икона се чува не у цркви, како би требало да буде за светињу, већ у дому Александра Петутина из Харциска. Мала соба на другом спрату приватне куће, која се налази на самој периферији Харциска изгледа као кућни храм. Зидови су обложени полицама за књиге у којима се налази породична библиотека. Унаоколо је много икона – древних, живописаних, у филигранским оквирима и једноставних, штампаних, донетих из разних светих крајева Русије. На почасном месту постављена је Она - Доњецка икона Богородице, украшена везеним тканином. Изнад ње је кандило. Иза стакла је лице, а у тамним, пажљивим очима, чини се, уклапају се сав бол и неизбежна страдања народа Донбаса, који пролази кроз ужасе рата, велика туга за погинулима и страдалима. Саосећајне очи Богородице Доњецке као да су навлажене... Њен лик је прекривен малим капљицама уља, које се полако спуштају низ њено лице, одећу... И потоци се спуштају и са лица малог Христа... „Са ње тече миро, и ово је право чудо“, објашњава Александар Петунин, чувар иконе и бивши бранилац ДНР - „Икона је насликана непосредно пре догађаја у Украјини 2014. године. Сада мироточи и крвари. Овај последњи феномен, како сматрају многи верници, указује на катаклизме које се могу догодити на одређеним местима и људима људи који тамо живе. Увек је тако било. Али то је показатељ и духовне заштите, ако се људи духовно пробуде и макар мало одмакну од материјалног.“ Њен чувар Александар Петутин испричао је невероватну причу која је почиње на Атосу, затим се наставља у Санкт Петербургу, по благослову Епископа Тихвинског и Лодејнопољског Мстислава. На грчком тлу, на Светом Атосу, старци су имали виђење да треба насликати лице Богородице, и затражили су да се Њен захтев запише и преко ходочасника упути баш у ускоро многострадални Донбас. Икону је насликала студент Петербуршког сликарског института, Светлана Шчиблева. У сну јој се јавила Богородица, али Њен лик је био необичан – поред Пресвете Богородице била је беба, која је загњурила своје лице у Њено раме и као да плаче. Владика Мстислав дао је благослов за писање неканонске, чудне иконе Богородице и буквално за три дана, боравећи у Тихвинском манастиру, уметница је уљем на платну насликала Њен лик. „Као да нисам ја иконописала, већ је неко други покретао моју руку са четком“, узбуђено прича Светлана, и додаје: „на платну се постепено појавило лице Богородице са бебом, која се загњурила у Њено раме и као да плаче.“ Икона је пренета у Санктпетербуршки музеј Новорусије, који су основали руски родољуби. Сада се зове Музеј војне храбрости Донбаса. Након тога, у храму Петроградске богословске академије Владика Мстислав, Епископ Тихвински и Лодејнопољски освештао је икону Богородице, по имену Доњецка. И благословио је музејско особље да је одвезе у Доњецку Народну Републику, што је и учињено пре празника Покрова Пресвете Богородице. Чудесне иконе обично „бирају“ своје место пребивања, које не мора увек да буде у храмовима. Понекад светитељи, који су на њима приказани, дају упутства у сновима или показују неке знаке по којима можете одредити где би икона требало да се налази, како би био максимално доступна потребитима. Икона Богородице Доњецке је мистично изабрала кућу Александра Никифоровича Петутина, становника Донбаса Харциска, за место свог сталног боравка. Али ни једна црква у Доњецкој епархији, без дозволе митрополита Илариона, који је тада био одсутан из Доњецка, није узела нову икону. Још увек је не узимају, позивајући се на неканоничност слике и упркос чињеници да ју је освештао епископ на чудотворној Тихвинској икони Богородице, коју је, према легенди, насликао јеванђелист Лука и која остаје најважнија светиња руске државе. Након тога, икона Богородице Доњецке донета је на локацију 11. пука НМ ДНР (батаљон Восток), где је 13. октобра 2016. године отац Борис, војни свештеник, извршио прву службу са тек пристиглом иконом. А онда су је борци довели у Харцизск, дајући свети лик на чување свом другу Александру Петутину, који прикупља хуманитарне намирнице за војнике, помаже оцу Борису да духовно храни војна лица и свима прича о правој вери и православним светињама. На свим местима боравка иконе Богородице Доњецке дешавају се необјашњиве појаве, чије узроке савремени научници безуспешно траже. „Путовали смо са иконом Пресвете Богородице Доњецке у многе градове и места Доњецке Народне Републике и били у Луганску“, каже Александар Петутин. „Људи се окупљају свуда, учествују у молитвама, желећи да добију подршку и благослов.

Април 27, 2022 - 10:10

0 42

Икона Пресвете Богородице „Доњецка“ штити становнике Донбаса

Долазак чуда је увек неочекиван, његове манифестације је немогуће објаснити световном науком, али оно увек даје наду у брзо избављење од катастрофа, окончање ратова, доноси заштиту и исцељења. Тако и чудотворна икона Богородице Доњецке, названа неканонском, спасава животе и душе страдалника Донбаса. Икона која мироточи и крвари, насликана је у Санкт Петербургу, а стотине православних верника Доњецке области доживело је њену силу и заступништво. Икона се чува не у цркви, како би требало да буде за светињу, већ у дому Александра Петутина из Харциска. Мала соба на другом спрату приватне куће, која се налази на самој периферији Харциска изгледа као кућни храм. Зидови су обложени полицама за књиге у којима се налази породична библиотека. Унаоколо је много икона – древних, живописаних, у филигранским оквирима и једноставних, штампаних, донетих из разних светих крајева Русије. На почасном месту постављена је Она - Доњецка икона Богородице, украшена везеним тканином. Изнад ње је кандило. Иза стакла је лице, а у тамним, пажљивим очима, чини се, уклапају се сав бол и неизбежна страдања народа Донбаса, који пролази кроз ужасе рата, велика туга за погинулима и страдалима. Саосећајне очи Богородице Доњецке као да су навлажене... Њен лик је прекривен малим капљицама уља, које се полако спуштају низ њено лице, одећу... И потоци се спуштају и са лица малог Христа... „Са ње тече миро, и ово је право чудо“, објашњава Александар Петунин, чувар иконе и бивши бранилац ДНР - „Икона је насликана непосредно пре догађаја у Украјини 2014. године. Сада мироточи и крвари. Овај последњи феномен, како сматрају многи верници, указује на катаклизме које се могу догодити на одређеним местима и људима људи који тамо живе. Увек је тако било. Али то је показатељ и духовне заштите, ако се људи духовно пробуде и макар мало одмакну од материјалног.“ Њен чувар Александар Петутин испричао је невероватну причу која је почиње на Атосу, затим се наставља у Санкт Петербургу, по благослову Епископа Тихвинског и Лодејнопољског Мстислава. На грчком тлу, на Светом Атосу, старци су имали виђење да треба насликати лице Богородице, и затражили су да се Њен захтев запише и преко ходочасника упути баш у ускоро многострадални Донбас. Икону је насликала студент Петербуршког сликарског института, Светлана Шчиблева. У сну јој се јавила Богородица, али Њен лик је био необичан – поред Пресвете Богородице била је беба, која је загњурила своје лице у Њено раме и као да плаче. Владика Мстислав дао је благослов за писање неканонске, чудне иконе Богородице и буквално за три дана, боравећи у Тихвинском манастиру, уметница је уљем на платну насликала Њен лик. „Као да нисам ја иконописала, већ је неко други покретао моју руку са четком“, узбуђено прича Светлана, и додаје: „на платну се постепено појавило лице Богородице са бебом, која се загњурила у Њено раме и као да плаче.“ Икона је пренета у Санктпетербуршки музеј Новорусије, који су основали руски родољуби. Сада се зове Музеј војне храбрости Донбаса. Након тога, у храму Петроградске богословске академије Владика Мстислав, Епископ Тихвински и Лодејнопољски освештао је икону Богородице, по имену Доњецка. И благословио је музејско особље да је одвезе у Доњецку Народну Републику, што је и учињено пре празника Покрова Пресвете Богородице. Чудесне иконе обично „бирају“ своје место пребивања, које не мора увек да буде у храмовима. Понекад светитељи, који су на њима приказани, дају упутства у сновима или показују неке знаке по којима можете одредити где би икона требало да се налази, како би био максимално доступна потребитима. Икона Богородице Доњецке је мистично изабрала кућу Александра Никифоровича Петутина, становника Донбаса Харциска, за место свог сталног боравка. Али ни једна црква у Доњецкој епархији, без дозволе митрополита Илариона, који је тада био одсутан из Доњецка, није узела нову икону. Још увек је не узимају, позивајући се на неканоничност слике и упркос чињеници да ју је освештао епископ на чудотворној Тихвинској икони Богородице, коју је, према легенди, насликао јеванђелист Лука и која остаје најважнија светиња руске државе. Након тога, икона Богородице Доњецке донета је на локацију 11. пука НМ ДНР (батаљон Восток), где је 13. октобра 2016. године отац Борис, војни свештеник, извршио прву службу са тек пристиглом иконом. А онда су је борци довели у Харцизск, дајући свети лик на чување свом другу Александру Петутину, који прикупља хуманитарне намирнице за војнике, помаже оцу Борису да духовно храни војна лица и свима прича о правој вери и православним светињама. На свим местима боравка иконе Богородице Доњецке дешавају се необјашњиве појаве, чије узроке савремени научници безуспешно траже. „Путовали смо са иконом Пресвете Богородице Доњецке у многе градове и места Доњецке Народне Републике и били у Луганску“, каже Александар Петутин. „Људи се окупљају свуда, учествују у молитвама, желећи да добију подршку и благослов.

Прочитај више на Пријатељ Божји...