Како разликовати душевни мир од равнодушности и безбрижности?

Како разликовати душевни мир од равнодушности и безбрижности?
Равнодушност и безбрижност су егоистична стања, она не граде и на крају доводе до усамљености човека који живи за себе, ради себе, оно не може да му да унутрашњи мир и радост. А кад долази душевни мир то је дар Божији, онда је човеку добро, не ограђује се од других, не окреће се, не крије се, већ напротив, види лепоту сваког човека, састрадава са њим и труди се да му послужи. Ово стање је већ стваралачко и Божије.
Ако је човек равнодушан и безбрижан он је егоиста, није му потребан ближњи, већ напротив, може да га оптерећује, а ако у човеку постоји унутрашњи мир, по речима преподобног Серафима Саровског, хиљаде људи око њега ће се спасити и то је велики дар Божији.
Треба судити на основу плодова: у случају душевног мира - све се гради, човек види Бога и ближњег и служи им. А кад човек живи сам по себи, када га ни за кога није брига и кад чува своју снагу, свој нервни систем, онда је то, наравно, болесно стање и против ове болести се треба борити.
Стремљења су потпуно различита - у првом случају се човек крије и бежи од светлости, а у другом је мир Божији у човеку и усмерава га ка светлости, он види светлост око себе и шири је.
Протојереј Андреј Лемешонок
facebook.com/manastir.minsk