Kако ући у рај

Једног је дана јерођакону оцу Василију (будућем старцу Јерониму) дошао један Турчин, који га је замолио да посјети кућу судије, такође Турчина. Домаћин је, потом,  гостољубиво дочекао оца ђакона и увео га је у своје одаје. Тамо је судија рекао:

- Ја сам муслиман. Помажем удовицама, сиротима, болеснима, држим све постове, настојим да будем праведан на послу. Реци ми, да ли је то довољно да се уђе у рај?

Отац Василије је упитао: - Реци ми, господине, имаш ли ти ђецу? 

- Да, имам.

- Имаш ли слуге?

- Имам и слуге.

- Kо боље извршава наредбе, ђеца или слуге?

- Наравно, слуге. Ђеца ме често не слушају.

- Али кад ти умреш, ко ће бити твој насљедник – слуге које извршавају све твоје наредбе или непослушна ђеца?

- Наравно, ђеца.

- Ето, - закључио је отац Василије, - све што ти радиш је добро, али ти си зарадио само част доброга слуге. Ако желиш да наслиједиш Царство Небеско, мораш да постанеш син. А то се може остварити само крштењем.  

Судија је био утврђен у вјери и ускоро се крстио.

св. Јероним егински

manastir-lepavina.org