Ко краде нашу децу?

Многе данашње породице се буквално боре за шансу да постану родитељи. Они консултују све врсте медицинских специјалиста са циљем да открију радост родитељства. Али оно што је најупечатљивије је да, одмах поред њих, постоје парови који измишљају разне разлоге да избегну трудноћу упркос томе што су савршено плодни и здрави. Они ни најмање не размишљају о томе да ће касније, када открију своје родитељске инстинкте, сада тако пажљиво скривене, одједном схватити да је прекасно и да је њихова шанса да приме благословени плод њихове љубави неповратно изгубљена. Велики проблем овде лежи у самим људима, који су често неспремни да деле живот као породица: они виде свет кроз призму сопствених интереса, мислећи искључиво на себе. Стварање породице значи одрицање од себе ради љубави према ближњем. У целини, мислим да је та породица сродна манастиру. Монах при постригу даје три завета: живети у целомудрености, сиромаштву и послушности. Када би се ови принципи чували и у породичном животу, имали бисмо потпуно другачију ситуацију од ове са којим се данас суочавамо. Човек треба да држи подаље своје жеље, сачува телесну и духовну чистоту; новац треба да буде заједнички ресурс, при чему нико не покушава да га кришом сакрије, јер је главни циљ и мужа и жене стицање духовног богатства. Осим тога, међусобно разумевање и послушност једни другима помогли би им да одрже мир у породици. Срећу и благостање сваке породице чине не само деца, већ и живот пун врлина. Планирање породице, тако модерно ових година, довело је до пада наталитета. Већина парова је унапред програмирана да има једно или највише двоје деце, а ако се неко усуђује да има троје, или још горе, четворо, неки од њих би морали да се суоче са својим лекарима и плачу. Ускочило би и јавно мњење: „Зашто вам треба велика породица? Прво треба да уживате у животу сами! Како ћете платити за тако велику породицу?

Децембар 24, 2021 - 16:22

0 14

Многе данашње породице се буквално боре за шансу да постану родитељи. Они консултују све врсте медицинских специјалиста са циљем да открију радост родитељства. Али оно што је најупечатљивије је да, одмах поред њих, постоје парови који измишљају разне разлоге да избегну трудноћу упркос томе што су савршено плодни и здрави. Они ни најмање не размишљају о томе да ће касније, када открију своје родитељске инстинкте, сада тако пажљиво скривене, одједном схватити да је прекасно и да је њихова шанса да приме благословени плод њихове љубави неповратно изгубљена. Велики проблем овде лежи у самим људима, који су често неспремни да деле живот као породица: они виде свет кроз призму сопствених интереса, мислећи искључиво на себе. Стварање породице значи одрицање од себе ради љубави према ближњем. У целини, мислим да је та породица сродна манастиру. Монах при постригу даје три завета: живети у целомудрености, сиромаштву и послушности. Када би се ови принципи чували и у породичном животу, имали бисмо потпуно другачију ситуацију од ове са којим се данас суочавамо. Човек треба да држи подаље своје жеље, сачува телесну и духовну чистоту; новац треба да буде заједнички ресурс, при чему нико не покушава да га кришом сакрије, јер је главни циљ и мужа и жене стицање духовног богатства. Осим тога, међусобно разумевање и послушност једни другима помогли би им да одрже мир у породици. Срећу и благостање сваке породице чине не само деца, већ и живот пун врлина. Планирање породице, тако модерно ових година, довело је до пада наталитета. Већина парова је унапред програмирана да има једно или највише двоје деце, а ако се неко усуђује да има троје, или још горе, четворо, неки од њих би морали да се суоче са својим лекарима и плачу. Ускочило би и јавно мњење: „Зашто вам треба велика породица? Прво треба да уживате у животу сами! Како ћете платити за тако велику породицу?

Прочитај више на Пријатељ Божји...