Ко си ти?

Како пронаћи у себи своје право ја? Оно ја које једино може да се сретне са Богом и другим човеком. То уопште није једноставно, јер нисмо научени да будемо то што јесмо. Ми заправо и не знамо ко смо.

 Лична истина

 Лична истина је све оно што смо у апсолутној, нецензурисаној суштини свог бића поверовали о себи. Она је скуп уверења о самом себи. Веома је важна зато што дефинише оно што називамо сликом о себи. Ако су наша уверења о себи изворни доказ оног што заиста јесмо, тада ћемо живети са сликом која нам даје снагу и омогућује нам да будемо апсолутно делатна и аутентична личност. Ако није тако. Ако су нам уверења искривљена, онда ћемо имати ограничену и изопачену слику о себи, која заправо представља издају наше аутентичности. И она ће нас непрестано ометати у свему што покушавамо да остваримо.

 Једно ја

 Треба разумети да човек поседује само једно ја. Али, то ја као камелеон преузима емоционалне боје наше прошлости и околине у којој живи. Наша слика о себи непрестано се креће горе-доле по путањи која је на једном крају повезана са нашом изворном сликом о себи тј. са нашом целовитошћу, а на другом крају са замишљеном и искривљеном сликом тј. оним што нам је свет рекао да смо.

Бити целовит

Најтужније је што смо заборавили шта значи бити целовит. Шта значи осећати и плакати. Какав је осећај када преузимамо иницијативу и имамо свој став. Своју ћемо целовитост вратити када освестимо и прихватимо чињеницу да у нама постоје две стране свега. Можемо бити уплашени и храбри, великодушни и себични, рањиви и снажни. Те особине не искључују једна другу, већ само пружају целовит распон снаге и реакције у животу.

Целовитост се никада не губи, само се заборавља. Интегритет ретко подразумева да на себи морамо нешто побољшавати. Он пре подразумева да се морамо ослободити веровања која имамо о себи и свега што смо дотеривали на себи, јер су нас уверили да је то начин да откријемо ко смо.

Не можемо променити оно што не разумемо

Зато кад неког питате: «Ко си ти?» ни одрасли ни деца не одговарају ко су, него шта раде, какав им је друштвени положај, или на који начин сагледавају своју функцију у животу.

У психологији се изворно ја дефинише као мешавина човекових јединствених дарова, вештина, способности, интересовања, могућности личног развоја. Све наше позитивне особине и вредности које припадају само нама, и које треба изразити, за разлику од оних програмираних веровања о томе «шта бисмо требали» бити или радити.

Шта можемо променити

Једино што човек може променити јесте начин на који се односи према себи, својим ближњима и према свету. Проблем је у томе што свет од човека захтева да се понаша на одређен начин. Не жели да се уноси немир. Тражи од човека да се уклопи у шири план који човека ни из далека не схвата као личност. Зато је негде код свих нас остала потреба да се не ремети постојеће стање, без обзира да ли смо тога свесни или не.

duhovnaterapija