Колико је важно наше тело?

Шта се дешава са телом? Да ли је оно важно? Да ли се само наша душа спасава, али не и наше тело? Неки људи мисле да када умремо, наше тело иде у земљу и остаје тамо, док наша душа одлази на небо. Неки чак мисле да је наше тело зло и да душа треба да се ослободи од њега. Али то није оно што Црква учи. Наше тело је подједнако важно у одређивању тога ко смо ми, као што је то и наша душа. Без нашег тела ми не бисмо били ми. Као што је велики православни теолог отац Георгије Флоровски једанпут написао: „Тело без душе је леш, а душа без тела је фантом.“ Људско биће је, дакле, тело и душа заједно. Када је Син Божји постао људско биће, попут нас, Он није једноставно узео само људску душу, Он је такође узео и људско тело. И када се Он вазнео на небо у четрдесети дан након свога васкрсења, Он се није просто вазнео само са својом душом, Он се вазнео и са својим телом. Али, да ли у Библији пише нешто другачије? То можемо да видимо на једном примеру. У књизи псалама се каже: „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На месту зеленом, тамо ме настани, на водама одмора отхрани ме, душу моју опорави …“ (Пс. 22, 1-3) Душу моју опоравља, а шта је са остатком мене? Зато су речи веома важне. Стари завет је писан на јеврејском језику и јеврејска реч коју ми преводимо као душа, не значи строго баш то. Она заправо упућује више на живот уопште. Тако да, када псалмист каже: „Опорави душу моју“, он у ствари мисли на опоравак живота. Шта, дакле, представља живот људског бића? Не само душа, већ и тело и душа. Бог није спасао само наше душе; Он је спасао цео наш живот од греха и смрти. Због тога је и богослужење такође и једно физичко искуство. Током Литургије, ваздух је испуњен мирисом тамјана, звуком звона и појања. Када погледамо око себе, видимо треперење свећа и лица са икона која нас посматрају. И ова гозба за чула прераста у истинску гозбу – када једемо Тело и пијемо Крв Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Бог не брине само о нашој души, Он брине о нама, нашем телу, нашој души, о свему. И Он нас позива, све нас, у Његово Царство. Зато молимо се за сав живот свој, и за спасење наших душа и тела, заједно. извор: manastirklisina.com

Јануар 24, 2023 - 13:01

0 15

Шта се дешава са телом? Да ли је оно важно? Да ли се само наша душа спасава, али не и наше тело? Неки људи мисле да када умремо, наше тело иде у земљу и остаје тамо, док наша душа одлази на небо. Неки чак мисле да је наше тело зло и да душа треба да се ослободи од њега. Али то није оно што Црква учи. Наше тело је подједнако важно у одређивању тога ко смо ми, као што је то и наша душа. Без нашег тела ми не бисмо били ми. Као што је велики православни теолог отац Георгије Флоровски једанпут написао: „Тело без душе је леш, а душа без тела је фантом.“ Људско биће је, дакле, тело и душа заједно. Када је Син Божји постао људско биће, попут нас, Он није једноставно узео само људску душу, Он је такође узео и људско тело. И када се Он вазнео на небо у четрдесети дан након свога васкрсења, Он се није просто вазнео само са својом душом, Он се вазнео и са својим телом. Али, да ли у Библији пише нешто другачије? То можемо да видимо на једном примеру. У књизи псалама се каже: „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На месту зеленом, тамо ме настани, на водама одмора отхрани ме, душу моју опорави …“ (Пс. 22, 1-3) Душу моју опоравља, а шта је са остатком мене? Зато су речи веома важне. Стари завет је писан на јеврејском језику и јеврејска реч коју ми преводимо као душа, не значи строго баш то. Она заправо упућује више на живот уопште. Тако да, када псалмист каже: „Опорави душу моју“, он у ствари мисли на опоравак живота. Шта, дакле, представља живот људског бића? Не само душа, већ и тело и душа. Бог није спасао само наше душе; Он је спасао цео наш живот од греха и смрти. Због тога је и богослужење такође и једно физичко искуство. Током Литургије, ваздух је испуњен мирисом тамјана, звуком звона и појања. Када погледамо око себе, видимо треперење свећа и лица са икона која нас посматрају. И ова гозба за чула прераста у истинску гозбу – када једемо Тело и пијемо Крв Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Бог не брине само о нашој души, Он брине о нама, нашем телу, нашој души, о свему. И Он нас позива, све нас, у Његово Царство. Зато молимо се за сав живот свој, и за спасење наших душа и тела, заједно. извор: manastirklisina.com

Прочитај више на Пријатељ Божји...