Комплекс Петра Пана

Детињасти и незрели

Иако појединци имају право да живе овако или онако, добро је ако други који су са њима у контакту или са њима улазе у емотивне везе, знају шта могу да очекују од различитих варијетета и типова личности. Један од таквих типова је и одрасла особа која одбија да емотивно одрасте и преузме одговорности према себи и другима на онај начин који заједница очекује од функционално одрасле личности.

Један од начина да се означи особа која одбија да емоционално одрасте јесте да се именује према некој свима добро познатој личности из литературе. У овом случају реч је о Петру Пану из добро познате бајке за децу, који живи у земљи Недођији у којој деца никада не одрасту, тако да су вечито деца. Други, стручнији називи су вечити младић (puer eternus) или вечита девојка (puella eterna).

Зашто неко одбија да одрасте, иако је у својим тридесетим или четрдесетим годинама? Главни узрок отпора је што ови људи имају негативне представе о одрастању и емоционално зрелом животу. За њих је одрасли живот нешто неприхватљиво: досадно, монотоно, пуно обавеза, жртвовања, без забаве и животне енергије. Када неко на тај начин доживљава одрастање, сасвим је разумљиво да не жели да закорачи у ту врсту живота.

Проблем у овој врсти размишљања јесте да постоји разлика између нечије представе о одраслом животу и одраслог живота као таквог. Тачно је да неки одрасли људи живе на описани начин, али то је само један од начина. Постоји читав низ других, забавних и креативних начина на који неко може да функционише као емотивно зрела личност.

Оно што је карактеристика особа са комплексом Петра Пана јесте то што су инфантилни, то јест детињасти. То значи да у њиховој личности преовладава онај део личности који називамо „унутрашње дете”. Због тога се у бројним ситуацијама и односима ови људи понашају на детињаст, незрео начин. Њима се замера да су неодговорни према другима, а често и према себи; да су егоцентрични и хедонистични, усмерени само на своја задовољства и ужитке; да нису у стању да успоставе дубље емоционално везивање за другу особу, већ да им је друга особа важна само док им ствара осећање пријатности, а да раскидају и одлазе када примете да су се „охладили”. За њих је добар живот стална забава и игра; траже узбуђење и сталну позитивну стимулацију. Како је улога родитеља повезана са одрицањима, ове особе имају отпор према њој.

Унутрашње дете је веома важан део личности током целог живота, без обзира колико неко има година. Једна изрека каже да све док неко има активно унутрашње дете да никада неће бити стар.

Забава и креативност у свету одраслих

Разлика између Петра Пана и емоционално зреле особе је у томе колико и када користе своје унутрашње дете. Док Петар Пан већину свог живота живи из свог унутрашњег детета, емоционално зрела особа га користи само повремено. Код ње је овај део личности који је одговоран за духовитост, забаву, креативност, игру, маштање и који је извор животне енергије, у складу са другим деловима личности, тако да га особа активира повремено, у примереним ситуацијама и односима. Док је Петар Пан детињаст, емоционално зрела личност уме да буде детиња. Са друге стране, они који потпуно искључе овај део личности живе ону одраслост које се Петар Пан ужасава.

Како помоћи оној особи са комплексом Петра Пана, а која тражи помоћ да одрасте? Помоћи јој да промени своју негативну представу о одраслости и да у њу дода забаву, духовитост и креативност. Ако родитељи нису жртве свог родитељства и ако деци показују да живе квалитетним животима, да су добри и себи и другима, тада ће бити дететов узор и оно ће желети да одрасте на исти такав начин.

politika