На граници са другим светом: последње речи умирућих
На Западу постоји низ публикација о последњим речима познатих људи изговорених пред саму смрт. Често су то некакви измишљени изрази, често бесмислице. У сваком случају, врло је тешко установити аутентичност ових речи. Пре 10-так година наишао сам на самртне речи једног подвижника православне вере. И исписао сам их. Од тада, кад год у некој књизи, која је веродостојна, прочитам речи умирућег човека, исписујем их. Током времена, појавило се очигледно правило: речи умирућег праведника прожете су светлошћу и љубављу. Зла особа, неверник, тешко умире, а последње речи које му прелазе преко усана су страшне речи. Већ само слушајући их, може се претпоставити какав је био духовни живот умирућег... Отварање Царских двери Господ може да ублажи, али може и да дозволи да човек до краја попије целу чашу патње. Подвижници никада нису жалосно умрли. Иако су умирали у великим боловима, њихова душа је живела у ишчекивању новог живота. И у блажену вечност су и одлазили... Понекад, у последњим речима умирућих верника, можемо додирнути тајну која је била садржај њиховог земаљског живота, али и ону која им је откривена на граници између овог и других светова. Последње речи светог патријарха Хермогена изговорене су људима: „Нека над њима буде милост од Господа Бога и благослов од нашег смирења“. Након ових речи, Пољаци су престали да му доносе храну у затвор, а након неког времена, 17. фебруара 1617. године, он је умро. Ево речи Његове Светости Патријарха Тихона, исповедник Русије:
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!