Не брините се за сутра

Постоји у Светом Писму једна поука Господња која је, гледана из нашег угла, из наше перспективе, помало чудна и нелогична. То су речи Христове: “Не брините се за сутра (Мт. 6, 34)”. Зар је могуће да се не бринемо за сутра ако имамо породицу, радимо неки посао, идемо у школу? Овде морамо разграничити две небриге за сутра. Са циљем и без циља. Небригу са циљем имао је Свети Пророк Илија. Он је запоставио ово земаљско, ради оног Небеског. Као што је небо изнад земље, и кажемо да је то природно, тако је исто природно да ставимо бригу за спасење душа изнад брига телесних. Међутим, постоје и они који се не брину за сутра из очаја, меланхолије, апатије. Таква стања су неприродна за душу и у њих највише западају неверујући људи. Таква небрига није Богу угодна и Бог се због таквих веома жалости. Они немају ни смисао ни циљ живота. А једини циљ свих нас православних хришћана јесте спасење душе, задобијање Царства Небеског, повратак у изгубљени Рај. То управо и јесте суштина свих речи записаних у Светом Писму. О томе нам конкретно говоре речи Христове: “Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6, 33)”. А за то што ће нам се додати говори апостол Павле: “А кад имамо храну и одећу будимо тиме задовољни (1. Тим. 6, 8)”, све што је више од овога од злога је. Јер “Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме (Римљ. 14, 17)”. Зато је неко и рекао: “Није срећан онај који има оно што жели, већ је срећан онај који не жали за оним што нема.” Шта нам још говоре речи: “не брините се за сутра”? Говоре нам: “Брините се за данас”. И у Молитви Господњој молимо се: “ ...хлеб наш насушни дај нам данас ... (Мт. 6, 11). Данас, а не сутра. Зар може неко са поузданошћу да тврди да ће доживети сутрашњи дан? Тачно је да ми, хришћани, треба да будемо највећи оптимисти и да верујемо да ћемо доживети не само сутрашњи дан, него и годину и деценију. Али, не траћимо време узалуд. Користимо време (уп. Еф. 5, 16), говори апостол Павле. Зато пређимо данас што више километара на путу спасења, испуњавајући јеванђелске заповести и вежбајући се у врлинама и свакој добродетељи. Ево једног примера у коме се огледају речи “не брините се за сутра”. Један путник намерник наиђе на чобанина који је чувао овце. Желећи да започне разговор, упита га какво ће време бити. А овај му одговори: “Биће онако како ја хоћу”. Путник, збуњен одговором, упита га како то може бити. Чобанин му одговори: “Ја хоћу да буде онако како Бог хоће, према томе како Бог хоће тако и ја хоћу”. И заиста, увек ће бити како он хоће, јер је све своје бриге пренео на Господа. И не смућује нити се узнемирава када га снађу невоље, јер нам “кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14, 22)”. А Ава Доротеј каже следеће: “Онај ко нема своју вољу, у ствари, увек је испуњава. Будући да нема своје воље, ма шта да се збуде он је спокојан и показује се као онај који увек чини по своме. Он, наиме, не жели да ствари буду како он хоће, него их хоће онaквим какве се збивају”. И ако тако будемо увек размишљали стећи ћемо унутрашњи мир којим ћемо сва искушења разбити као о камен. Мир Божији нека буде са свима вама у векове векова. Амин. јеромонах Тимотеј студенички Извор: Православни пут

Август 2, 2022 - 11:46

0 29

Постоји у Светом Писму једна поука Господња која је, гледана из нашег угла, из наше перспективе, помало чудна и нелогична. То су речи Христове: “Не брините се за сутра (Мт. 6, 34)”. Зар је могуће да се не бринемо за сутра ако имамо породицу, радимо неки посао, идемо у школу? Овде морамо разграничити две небриге за сутра. Са циљем и без циља. Небригу са циљем имао је Свети Пророк Илија. Он је запоставио ово земаљско, ради оног Небеског. Као што је небо изнад земље, и кажемо да је то природно, тако је исто природно да ставимо бригу за спасење душа изнад брига телесних. Међутим, постоје и они који се не брину за сутра из очаја, меланхолије, апатије. Таква стања су неприродна за душу и у њих највише западају неверујући људи. Таква небрига није Богу угодна и Бог се због таквих веома жалости. Они немају ни смисао ни циљ живота. А једини циљ свих нас православних хришћана јесте спасење душе, задобијање Царства Небеског, повратак у изгубљени Рај. То управо и јесте суштина свих речи записаних у Светом Писму. О томе нам конкретно говоре речи Христове: “Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6, 33)”. А за то што ће нам се додати говори апостол Павле: “А кад имамо храну и одећу будимо тиме задовољни (1. Тим. 6, 8)”, све што је више од овога од злога је. Јер “Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме (Римљ. 14, 17)”. Зато је неко и рекао: “Није срећан онај који има оно што жели, већ је срећан онај који не жали за оним што нема.” Шта нам још говоре речи: “не брините се за сутра”? Говоре нам: “Брините се за данас”. И у Молитви Господњој молимо се: “ ...хлеб наш насушни дај нам данас ... (Мт. 6, 11). Данас, а не сутра. Зар може неко са поузданошћу да тврди да ће доживети сутрашњи дан? Тачно је да ми, хришћани, треба да будемо највећи оптимисти и да верујемо да ћемо доживети не само сутрашњи дан, него и годину и деценију. Али, не траћимо време узалуд. Користимо време (уп. Еф. 5, 16), говори апостол Павле. Зато пређимо данас што више километара на путу спасења, испуњавајући јеванђелске заповести и вежбајући се у врлинама и свакој добродетељи. Ево једног примера у коме се огледају речи “не брините се за сутра”. Један путник намерник наиђе на чобанина који је чувао овце. Желећи да започне разговор, упита га какво ће време бити. А овај му одговори: “Биће онако како ја хоћу”. Путник, збуњен одговором, упита га како то може бити. Чобанин му одговори: “Ја хоћу да буде онако како Бог хоће, према томе како Бог хоће тако и ја хоћу”. И заиста, увек ће бити како он хоће, јер је све своје бриге пренео на Господа. И не смућује нити се узнемирава када га снађу невоље, јер нам “кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14, 22)”. А Ава Доротеј каже следеће: “Онај ко нема своју вољу, у ствари, увек је испуњава. Будући да нема своје воље, ма шта да се збуде он је спокојан и показује се као онај који увек чини по своме. Он, наиме, не жели да ствари буду како он хоће, него их хоће онaквим какве се збивају”. И ако тако будемо увек размишљали стећи ћемо унутрашњи мир којим ћемо сва искушења разбити као о камен. Мир Божији нека буде са свима вама у векове векова. Амин. јеромонах Тимотеј студенички Извор: Православни пут

Прочитај више на Пријатељ Божји...