Неиспавана генерација

Мањак сна код младих доводи, поред осталог, до пада животне енергије, мрзовоље, незаинтересованости, поремећаја пажње и памћења, ниже интелигенције, а самим тим и лошијих оцена у школи, али и гојазности.

Колико сати спавате? Колико сати спавају ваша деца? Како се осећате када се пробудите? Да ли радни дан почињете са осећањем свежине? Одговори на ова питања указују на једну тиху и скривену епидемију у савременом друштву, а то је епидемија неиспаваности.

Људски организам има свој биоритам на који не можемо утицати, а који је усклађен са добом дана и ноћи. Довољна количина спавања је биолошка потреба, веома важна за телесно и душевно здравље, као и за добро ментално функционисање. Људи који су наспавани буде се пуни енергије и животног елана, а њихове интелектуалне функције су оптималне.

Због разноразних обавеза ми продужавамо будно стање скраћујући време спавања, верујући да се можемо добро навићи на „скраћено” спавање. Једно истраживање је показало да постоји велика разлика између тога како се осећају људи који су недовољно спавали и тога какве су њихове објективне способности. Након што су одрасли добровољци две недеље спавали по шест сати, изјавили су да се добро осећају, али су тестови њихових менталних способности показали велики пад који одговара резултатима човека који није спавао 24 часа.

Довољно спавања је од кључне важности за децу и младе. Њихови мозгови су у процесу развоја, а довољно спавања је од изузетне, али често потцењене важности за оптималан развој. Истраживања у Америци су показала да се време спавања младе генерације у периоду 1980–2010. смањило за један сат. Можемо претпоставити да се у додатних десетак година наставио овај тренд смањивања периода спавања.

Дужи сан – бољи резултати

Шта су истраживања показала када је реч о овом недостајућем сату спавања деце и младих? Укратко: пад животне енергије, поспаност, мрзовољу и незаинтересованост; поремећаје пажње и хиперактивност; лошије памћење и учење, нижу интелигенцију, а самим тим и лошије оцене у школи; гојазност; склоност младих возача ка изазивању саобраћајних несрећа. Другим речима, веома висока цена која проблем неиспаваности чини веома важним. У супротности са важношћу проблема неиспаваности, родитељи често не виде никакав проблем у томе што њихов средњошколац уместо очекиваних осам сати, спава само шест и по.

Спавање је веома важно за учвршћивање меморије. Током спавања оно што је научено преко дана прелази у трајно памћење успостављањем нових веза између можданих ћелија. Код неиспаваности овај процес је ометен, а лошија меморија се одражава на лошије учење нових ствари.

Поред тога, за разлику од негативних садржаја, позитивни садржаји се много лошије памте. У ситуацији у којој је све више градива и информација које млади треба да науче, а све краћи период спавања током којег научено треба да се „учврсти” у памћењу, резултати учења не могу бити добри. Нека истраживања су показала да је додатни сат спавања значајно побољшао резултате, на пример теста из математике, док су резултати из језика били још бољи.

Краћи сан – више саобраћајки

Новија истраживања значајно повезују неиспаваност младих са прекомерном телесном тежином. Испоставило се да деца која спавају мање, имају, у просеку, већу телесну тежину од деце која спавају више. Објашњење налазимо у „неуро-ендокриној каскади” у којој је поремећен рад хормона (грелин, лептин, кортизол, хормон раста). Томе треба додати да мрзовоља хронично неиспаваних утиче на њихову склоност избегавању телесних активности. Сматрало се да пасивна забава младих, као што су гледање телевизије, играње игрица, коришћење „паметних” телефона, итд. главни узрочник гојазности. Међутим, показало се да смањење ових пасивних активности не доводи до губитка тежине јер их млади замењују неким другим сличним активностима уместо да се активирају у спорту.

Ненаспаваност је, поред осталог, значајан узрок саобраћајних несрећа како код одраслих, тако и код тинејџера који имају возачку дозволу. Тако, на пример, када су у школама једног округа померили почетак часова за један сат касније, дошло је до смањења саобраћајних несрећа младих возача за четвртину.

Родитељи не смеју да заборављају да је довољно спавања биолошка потреба и зато је потребно да негују „хигијену спавања” од најранијег узраста. Са додатним сатом спавања мрзовољни тинејџер поново постаје ведра особа.

З.Миливојевић

politika.rs