Непоколебљива вера: Како је крст старца Гаврила посрамио КГБ
Свети Гаврило Грузијски, који је од мајчине утробе изабран да постане сасуд Божије Благодати, није могао да замисли свој живот без цркве. Непредвидиви старац могао би да игра насред улице, вичући на људе због небриге о спасавању њихових душа. Могао је само да почне да псује и да трчи за неким са мотком. А било је чак и када је потрчао за монахињом, коју је тиме понизио, а она је бежала и викала: „Не бојим се, не бојим се, љубљени оче! И заиста се није уплашила. Знала је да Габријел има срце пуно љубави. Да, тешко је разумети подвиг безумља у савременом свету, али у томе је било нечег потпуно непредвидивог, да је кроз ове „ексцентричности” старац многима отворио пут у рај. Нажалост, многи су то схватили тек када је старац преминуо. Једног дана је заплакао и рекао: „У Грузији ме нико није разумео...“ И једног дана изађе старац на амвон и рече: Љуби Господа! И почео је горко да плаче. Сви који су били у цркви плакали су заједно са оцем Гаврилом, јер је његов плач био толико продоран да су многи тада схватили да је међу њима живи светац, велики подвижник. Ове сузе искреног покајања натерале су људе да застану и размисле о свом животу. Старац је легао у ковчег пред свима и певао. То је учинио да отрезни људе и доведе их памети. Да људи не живе безбрижно, и они ће једног дана морати да легну у њега и дођу на Страшни суд. Већина се уплашила угледавши старца у ковчегу, али сада, када се сећају овога, схватају колики је он био подвижник. Старац Гаврило је могао да се обрати свештеницима и погрдним речима. Многи то нису разумели, али је он рекао:
Свети Гаврило Грузијски, који је од мајчине утробе изабран да постане сасуд Божије Благодати, није могао да замисли свој живот без цркве.
Непредвидиви старац могао би да игра насред улице, вичући на људе због небриге о спасавању њихових душа. Могао је само да почне да псује и да трчи за неким са мотком. А било је чак и када је потрчао за монахињом, коју је тиме понизио, а она је бежала и викала: „Не бојим се, не бојим се, љубљени оче! И заиста се није уплашила. Знала је да Габријел има срце пуно љубави.
Да, тешко је разумети подвиг безумља у савременом свету, али у томе је било нечег потпуно непредвидивог, да је кроз ове „ексцентричности” старац многима отворио пут у рај. Нажалост, многи су то схватили тек када је старац преминуо. Једног дана је заплакао и рекао: „У Грузији ме нико није разумео...“
И једног дана изађе старац на амвон и рече: Љуби Господа! И почео је горко да плаче. Сви који су били у цркви плакали су заједно са оцем Гаврилом, јер је његов плач био толико продоран да су многи тада схватили да је међу њима живи светац, велики подвижник. Ове сузе искреног покајања натерале су људе да застану и размисле о свом животу.
Старац је легао у ковчег пред свима и певао. То је учинио да отрезни људе и доведе их памети. Да људи не живе безбрижно, и они ће једног дана морати да легну у њега и дођу на Страшни суд. Већина се уплашила угледавши старца у ковчегу, али сада, када се сећају овога, схватају колики је он био подвижник.
Старац Гаврило је могао да се обрати свештеницима и погрдним речима. Многи то нису разумели, али је он рекао:
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
