Пре пар година млади кандидат за искушеништво је отишао на Свету Гору. У разговору са уваженим игуманом манастира у које...
Пре пар година млади кандидат за искушеништво је отишао на Свету Гору. У разговору са уваженим игуманом манастира у којем је желео да остане, рекао му је: „Оче свети, моје срце жуди за духовним животом, подвижништвом, непрекидним заједништвом са Богом, послушањем духовном старцу. Посаветујте ме, молим Вас, оче свети, како бих могао духовно да напредујем?“. Пришавши полици са књигама, игуман је извукао књигу Чарлса Дикенса „Дејвид Коперфилд“. „Прочитај ово, сине.“ рекао је. „Али, оче, успротивио се узнемирени кандидат за искушеништво, то је неправославна викторијанска сентименталност, продукт западног ропства. То није духовно штиво. Чак није ни православно. Мени требају списи који ће ме научити духовности.“. Игуман се осмехнуо рекавши: „Уколико најпре не развијеш нормалан, људски, хришћански осећај и не научиш да посматраш живот као мали Дејвид, једноставно, детиње, са пуно топлине и праштања, ни сви духовни списи ти неће помоћи.“. Док је са браћом седео за трпезаријским столом, отац Герман је волео да прича ову причу, која је заснована на истинитом догађају.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!