Протојереј Александар Шаргунов : Досада отвара пут бешчашћу

Господ нам је дао таланте и подарио нам рад. Он не жели да нам буде досадно. Све што имамо, ми смо добили од Њега. Ми немамо ништа своје, што нама припада, осим греха.

Различити су дарови код људи, различита су послушања у Цркви. И сви дарови Христови су од непроцењиве вредности – они су купљени Његовом крвљу. Но, ни један талант не треба да буде закопан у земљу. Усрђем и трудом, говори нам данас Господ, може се постићи много у духовном животу. И што човек има веће дарове, он треба више да се труди. Од оних који су добили два таланта, Господ очекује две користи. Уколико они делају по снази оно што им је дато, они ће бити примљени у Царство Небеско, иако нису учинили тако много као други.

Неки оправдавају себе говорећи да нису имали могућности да раде оно што би волели да раде. Притом они не желе да раде то што би они несумњиво могли радити. И зато они седе и ништа не раде. Уистину је њихов положај тужан, зато што имајући само један таланат о коме су требали пројавити највећу бригу, они занемарују тај таланат.

Међутим, сваки дар подразумева одговорност. Када дође време свођења рачуна, лењи слуга оправдава себе. Иако је он добио само један таланат, он је дужан дати одговор за њега. Ни од кога се не тражи више од онога што је добио. Али за оно што нам је дато, ми морамо одговарати.

Лажни појмови о Богу доводе до злог односа према њему. Ко мисли да је немогуће угодити Богу и зато нема смисла служити Му, неће ништа радити у свом духовном животу. Све што он говори о Богу је лаж.“Ја сам знао – говори он – да си ти тврд човек, жањеш где ниси сејао и сакупљаш где ниси вејао” у то време кад се сва зема испунила Његовом милошћу. Није то што Он жање где није сејао – Он често жање тамо где нема ничега. Јер Он сунцем сија и кишом киши на неблагодарне и зле, који му у одговор на то говоре као и Гадаринци – “Иди од нас”. Тако обично зли људи окривљују Бога за своје грехе и за своје несреће, одбацујући његову благодат.

Стратегија и тактика ђавола у односу према роду људском је – у старту створити пустош да би се потом могла попунити црнилом. Због тога што је тако много било само спољашњег благочашћа у Цркви, са психологијом слуге који има један талант, Бог је попустио налет безбожне идеологије у нашој Отаџбини, са свим њеним ужасима. А када су се људи заситили комунизма и поново се створила пустош, догодило се оно чему смо ми данас сведоци – уместо атеизма долази сатанизам са уздизањем греха као норме. Погледајте шта се ради са нашом омладином! Досада отвара пут безакоњу! Када је кућа пуста, нечисти дух са седам злих духова је заузима. Када човек спава, долази ђаво и сеје коров.

Нико није лишен таланта осим једнога. Свети Оци кажу да је један талант – живот. И чак немајући никакавих посебних таланата, ми живот можемо давати другоме. “Зашто ти свој талант ниси дао другима? – пита Господ. – Тада ти не би добио мање од оног који има највише таланта”.

На крају крајева, сам Бог зна коме је колико таланата дато. Замислите човека који је паметнији од свих на свету и генијалнији од свих у свим областима, и његов живот је препун најсјајнијих активности. А у суштини он ништа друго не ради него закопава свој талант у земљу, уколико га посвећује чисто земаљским циљевима. И Јеванђелска удовица која је мање од свих ставила у ризницу храма, сведочи Господ, приложила је више од свих, јер је у своје две последње лепте сав свој живот принела Господу. И многи који су били последњи, биће први. Не одређује се све нашим успехом, већ нашом верношћу, нашом искреношћу, нашим давањем себе. И то значи највеће спољне таланте у поређењу са унутрашњим – смирењем, кротошћу, чистоћом, и на крају благодаћу која одмах мења све!

Ми видимо радост оних који долазе Господу и радост Господњу. То је Пасха Господња и радост светих Христових мученика, када преподобни и сви свети показују Господу своје ране и трудове као сведочанство оданости Њему. “Покажи ми веру од дела твојих” – говори Господ и с љубаву им узвраћа.

Они на којима се знаменује светлост лица Господњег, вечно ће живети од тих речи Господњих: “Добро слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост Господа својега”.

Дело које ми за Бога чинимо у свету, сувише је мало у поређењу са радошћу која је припремљена за нас. Заиста, „Што око није видело и ухо није чуло и што у срце човечје није дошло, то је Бог припремио за оне који га воле“[1]. То је радост – радост Господа, коју је Он приобрео за нас по цену великих трудова и великих страдања. Ма какви били наши таланти, та радост, ако ми љубимо Господа, припадаће нам у потпуности.

istokpravoslavni