Шта значи ако сањамо наше упокојене?

Нисмо равнодушни према губицима. И сви се сећамо наших упокојених рођака. Неверници приређују помен вечери у њихову част, а верници верују у загробни живот, у стварни и активни суживот са покојницима. После смрти живот се не завршава, већ прелази у следећу фазу: од временског ка вечном, од трулежног ка нетрулежном. Суд долази после смрти: Онима који постојаношћу у добрим делима траже славу, част и бесмртност, живот вечни; а онима који су тврдоглави и не покоравају се истини, него се предају неправди, гневу и безакоњу (Рим. 2 :7, 8). Људи често постављају питање: шта да раде ако су сањали свог упокојеног рођака? Шта значе такви снови? Прво, такви снови показују да постоји загробни живот, што значи да постоји награда или казна за наше поступке. Друго, такви снови указују да нас покојници и даље воле. Из Светог Писма знамо да су наши упокојени сродници забринути за нашу судбину. Тако у причи о богаташу и Лазару несрећни безимени богаташ тражи од Аврахама да васкрсне Лазара како би научио своју браћу како да правилно живе, да им сведочи, да и они не дођу на ово место мучења (Лк 16:28). Грешни и немилосрдни човек се забринуо за своју браћу и преклињао Аврама да им помогне. Зар се наши рођаци не брину за наш духовни живот? У својим Мисионарским писмима Свети владика Николај (Велимировић) пише о неколико дирљивих догађаја о појављивању рођака у сновима, који су буквално спасили животе својих живих најмилијих. Тако је мајка спасла свог сиромашног сина од самоубиства, рекавши му у сну: „У рају има много сиромашних, али ни једног самоубице“. Још један сан је подстакао жену да се искрено покаје за своје абортусе: три тинејџера, које је убила у материци, смејала су јој се у сну. Из Житија светог праведника Јоне Атаманског, Одеског чудотворца (1855–1924; помен 17. маја) сазнајемо како га је мајка опомињала да не плови на пароброду који ће потонути на свом путовању. Треће, такви снови показују да не треба да будемо равнодушни према судбинама наших најмилијих у вечности. Знамо да нас Црква позива да будемо веома опрезни у вези са сновима, због потешкоћа у њиховом тумачењу и недостатка дара расуђивања. Дакле, у 90 одсто случајева потпуно забрањује веровање у снове. Неопходно је имати критички приступ сновима о мртвима. Из Житија светих знамо да је зли искористио то што је један подвижник веровао у снове и намамио га у погибељ показујући му лажни сан да се апостол Павле мучио у паклу, док су фарисеји били блажени у рају. Подвижник је напустио манастир, обрезао се, оженио се Јеврејком и убрзо умро без покајања. Према томе, било који снови морају бити третирани изузетно критички. Најбоље је отићи свом свештенику, испричати сан и питати за савет шта да се уради. Углавном, овако ће одговорити свештеници: Ако сан успављује ваш духовни живот, показујући вам да је ваш упокојени срећан у вечности и да за њега не морате да бринете, да дајете милостињу за њега или да се молите за његов покој, онда је то највероватније сан злога. Црква учи да нема човека који је живео и није згрешио. Такође не треба веровати сновима који наводно долазе од ваших преминулих рођака и говоре о будућности. Ако сте у сну видели свог мртвог рођака, требало би да то схватите, пре свега, као знак да се молите за његов покој. Мада има изузетака, као што је горе показано из примера светог владике Николаја. Главни критеријум је да вас такав сан позива на покајање пред Богом и ближњим. Ако је ваш рођак крштен, онда је најбоље да присуствујете парастосу за његово упокојење и у његово име дате милостињу сиромасима. Свето Писмо бележи да милостиња избавља од смрти, и да не допушта да силазак у таму (Тов. 4:10). Када дајете милостињу, чак можете рећи за чији покој то чините. Идеално би било да се исповедате причешћујете. Чињеница је да су наше молитве и милостиње богоугодне када су од чистог срца, а чистота се не може постићи без покајања. Господ је рекао пророку Исаији: И кад раширите руке своје, сакрићу очи своје од вас, и кад се много молите, нећу чути: руке су вам пуне крви (Ис. 1,15) . Неопходно је да се очистимо од свих грехова, од ове „црне крви“, да би молитве за наше умрле сроднике биле Богу угодне. Било би добро да за проскомидију на Литургији предате списак имена ваших упокојених сродника. На служби свештеник вади честице из просфоре, молитвено сећајући се имена упокојених. На крају Литургије ове честице се изливају у Крв Христову са речима: „Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом, грехе овде упоменутих слугу Твојих, заступништвом Богородице и свих светих Твојих.” Поред тога, требало би да научите да се молите за своје преминуле рођаке свакодневно код куће. Сви их и даље волимо. Одвајање од њих је понекад неподношљиво. Реч Божија каже да милосрђе никада не престаје (1. Кор. 13:8). Након таквог сна можете читати Акатист за покој мртвих. То је молитва велике дубине, дише надом за да ће се раздвојеност завршити и доћи до великог васкрсења мртвих и радосног сусрета. Ако је ваш рођак био некрштен, немојте клонути духом. Остаје пут молитве код куће и давање милостиње за његов покој онима који су у невољи. Милост Божија је безгранична, па се надамо да ће се Господ помиловати на многе. Можемо резимирати да после таквог сна мало пажње треба посветити његовом садржају. Али од виталног је значаја да се усредсредимо на молитву у цркви и код куће и дела милосрђа. Молимо се да Господ прошири своју милост и на наше преминуле вољене, опрости им грехе и подари им живот са светима. Протојереј Андреј Гавриленко За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков Извор: pravlife.org