Супружници и родитељи
Бог је устројио тако да се муж и жена међусобно вежу таквом љубављу да остављају чак и своје родитеље. Да те љубави нема, људи не би могли да саздају сопствену породицу. Задатак родитеља завршава се чим њихова деца оснују своју породицу или постану монаси. После тога деца су дужна родитељима само две ствари: огромно поштовање и онолико љубави колико је потребно да осећају према својим родитељима. Ја не желим да кажем да муж и жена не треба да воле своје родитеље, не. Али они прво треба да имају много љубави међу собом па тек онда да воле своје родитеље. Супружници треба да воле један другога тако силно да се њихова љубав прелива преко. И од тог преизобиља љубави они треба да указују својим родитељима све поштовање и сву благодарност. Љубав супружника треба да буде благородна тако да се сваки од супружника, што је могуће више, брине о родитељима другог супружника. Ево шта веома помаже да би у породици били мир и склад: муж треба да воли своју жену више од своје мајке и више од било кога од ближњих и рођака. Љубав мужа према родитељима треба да се излива кроз његову жену. Наравно и жена треба да се понаша исто тако. Познајем породице у којима су на почетку супружанског живота, муж и жена имали проблеме јер је један од супружника волео своју мајку претераном љубављу. Та љубав почиње од частољубља које имају син или ћерка, који осећају према својој мајци велику благодарност. Али полако, како се супружници везују један за другог, тај проблем нестаје. Јер ако би одмах након свадбе један од супружника подарио другоме такву љубав која би испуњавала материнску љубав, то би било неприродно. Ако супруг поштује ташту и таста, то му служи на част, као што и невести служи на част поштовање и љубав ка свекрви, жени која је родила њеног мужа, подигла га и сада је он - њен муж и њена радост. Ако и муж и жена имају слична осећања и сличне мисли, све ово тихо учи душе њихове деце. Мајка је до женидбе сина налазила у његовој љубави велику утеху. Али старци поново постају деца. Женећи сина, мајка се осећа тако како се осећа старије дете, видећи у породици своје мајке другога – тек рођеног младенца. Погледај како то иде: ако човек не одсече своје страсти у младости, са годинама снага његове воље слаби и страсти постају јаче. Али ипак, невесту то не би требало да љути. А ако она још и брине за своју престарелу свекрву, нека још мало потрпи да не изгуби плату која јој се пружа за ту негу коју јој указује. Ако она сада са трпљењем негује свекрву, касније, када прођу проблеми - радоваће се том добру које је учинила. Наравно, и свекрва треба да воли своје невесте као сопствене ћерке. Моја баба по оцу је волела моју мајку више него мог оца. Када су се женила моја браћа, суседи су климали главама и плашили моју мајку: „Сада ће доћи невестице.“ А мама им је одговарала: „Зашто тако говорите? Мене је моја свекрва волела више него своју ћерку. И зашто ја да не волим своје снаје?“ И заиста, она је и њих волела као своје ћерке. Преподобни старац Пајсије Светогорац
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!