Свештено мученик Маркелин, папа римски
Папа Маркелин ступи на престо после кончине свјатјејшег папе Каја, за царовања Диоклецијана и Максимијана, у време најљућег гоњења на хришћане, када у току тридесет дана би у Риму после сваковрсних мучења погубљено седамнаест хиљада хришћана обадва пола. Тада би ухваћен и папа Маркелин, и изведен пред Диоклецијана на ислеђење. Но, уплашивши се љутих мука, он прислужи тамјан на идолском жртвенику и у идолишту принесе жртву Вести и Изиди. Желећи да га награди за то, цар га одену у скупоцену одећу и назва га својим пријатељем.Вративши се после тога дома, Маркелин плакаше и ридаше горко, као некада и свети апостол Петар када се одрече Христа. И осуђиваше себе, и стиђаше се себе, јер он, који је многе друге у вери утврдио и на мученички подвиг побудио, сам паде љутим падом. И неисказано паћаше срцем својим због тога.У то време у граду Синцеси у Кампанији одржаваше се помесни црквени сабор, на коме учествоваху сто осамдесет епископа и презвитера. Маркелин онда похита на тај сабор. Обукавши се у врећу и посувши главу пепелом, он скрушена срца уђе к оцима на сабор. И ставши пред њима као осуђеник, он отворено исповеди свој грех пред свима, горке сузе лијући и ридајући, и просећи да му суде. А оци му говораху: Ти сам устима својим осуди себе: из твојих уста изишао је грех, нека из твојих уста изиђе и осуда. Ми знамо да се и свети Петар из страха одрекао Христа, али, оплакавши горко свој грех, он поново стече благовољење у Господа свог.Тада Маркелин изрече овакав суд над собом: Лишавам себе свештеничког чина, кога нисам достојан. И још: нека ми се тело по смрти не погребе него баци псима. А дрзне ли се ко да га погребе, нека буде проклет!Вративши се затим по завршетку сабора у Рим, Маркелин узе ону драгоцену хаљину коју од Диоклецијана доби, оде к Диоклецијану, баци је преда њ, изобличи га, изружи лажне богове његове и исповеди веру у Христа, а себе назва тешким грешником, при чему плакаше горко. Цар пак, испунивши се гнева, предаде га на мучење, па га затим осуди на смрт. И блажени Маркелин би поведен изван града на посечење заједно са тројицом хришћана: Клавдијем, Кирином и Антонином. За њим иђаше и презвитер Маркел, који је после њега имао заузети престо. Дозвавши га к себи, мученик Христов Маркелин саветоваше му да буде чврст у вери. А односно тела свог он објави завештање, да се нико не дрзне погребсти га у земљу, него да се баци псима. Ја нисам достојан погреба људског, изјави он; нисам достојан да ме земља прими, пошто се одрекох Господа мог, Творца неба и земље.Када стигоше на губилиште, свети Маркелин се са надом помоли Господу Христу који прима покајане грешнике, и радосно подметну главу своју на посечење, и умре за Христа, кога се беше одрекао из страха од мучења. Заједно са њим бише посечени и три споменута хришћанина: Клавдије, Кирин и Антонин. Тела њихова бише бачена непогребена крај пута. Но после неколико дана ноћу дођоше верни, узеше тела Клавдија, Кирина и Антонина, и сахранише их. А Маркелиново тело нико се не усуди узети и сахранити, пошто он то беше забранио с проклетством. И лежаше тело његово тридесет и шест дана крај пута. Но тада се свети апостол Петар јави новоме папи Маркелу, и упита га: Зашто Маркелиново тело ниси до сада сахранио? Маркел одговори: Бојим се клетве његове, јер он све закле, да се нико не дрзне сахранити тело његово. Апостол на то рече: Зар се не сећаш онога што је писано: Који се сам понижује подигнуће се (Лк. 18, 14). Иди дакле, и чесно га сахрани.Тада папа Маркел оде, узе чесне мошти мученикове, и сахрани их у Прискилиној гробници што је крај Саларијског пута.Тако сконча свештеномученик папа Маркелин, оставивши образац покајања за многе који су у то време падали у сличан грех, јер су се тада многи одрицали Христа из страха од мучења. Ми пак славимо неисказано милосрђе Божје сада и увек и кроза све векове, амин.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!