Света Тројица и Тримурти

У име Оца и Сина и Светога Духа, у име Тројице једносушне и неразделне и животворне, Бога јединога, заповедам ти, Теодуле, устани! Видим да си зачаран; видим да си очаран. Прастара те мудрост индијска зачарала; прашина те индијска очарала. Поглед кобру како зачарава мишеве те дрхтећи постају њен залогај. Светлећи поглед лисице обара кокоши с гране. Тако и тебе стаклене очи Индије. Но буди човек, а не миш и кокош. Устај, и бежи одавде. Индијска философија и индијска поезија, две огромне силе, савладале су многе премноге, чак и крштене, душе. Али ни једну православну, него само јеретичке, површне и поколебане; оне трске које сваки поветарац повија и савлађује. Кажеш, да те триплети индијске мисли задивљују. Кажеш, да те индијске триаде очаравају. И да помоћу тих триплета и триада лакше мислиш. Европа није имала такав логични путоказ у објашњењу ствари, велиш. У Индији све се гледа кроз тројство, али не кроз тројство свето у јединству, него кроз тројство у завади. Један триплет дроби се у мање триплете; једна триада круни се у друге триаде. Све без почетка и све без краја. Јер у Индији ничему нема почетка и краја. Ај, ничему и нигде почетка и краја! У томе је коб индијске мисли, коб Индије. Нигде поглавља о стварању света и нигде есхатологије. Све бивање одиграва се не под сунчаном светлошћу него под аветињским бледилом месеца. Бурлање океана живота без почетка, и бурлање без краја. Због тога је у Индији само једна једина наука презрена и усахнула. Историја. Јер је историјска наука и немогућа тамо где се одриче почетак и крај времену и пространству. И немогућа и бескорисна. Историјска наука пак нигде није тако цењена и тако брижљиво обрађена као у народима хришћанским, који се држе Библије, где је све везано са почетком и свршетком. Запамти то, Теодуле, размисли о томе, и кажи другима. Буди пак опрезан у погледу индијских триплета и тријада. Све то блешти, али не светлошћу драгог метала него обојеног стакла. Све то личи на злато, али злато није; и зелени се као смарагд, али смарагд није; плави се као сапфир, али сапфир није; црвени се као рубин, али рубин није; блешти као дијамант, али дијамант није. Преварени сјај обојеног и јевтиног стакла преварио је и једног јеретичког философа у Европи, који је преварио многе и вара до да нас, ево већ цело једно столеће. (Хегел. Сва његова философија је у индијском триплету: тезис, антитезис и синтезис. Грубо схваћена, још грубље од других примењена, та философија једнога ученика индијске мајсторске мудрости направила је русвај у европском човечанству, како у мисаоном тако и у практичном погледу.) А ти се освести, Теодуле, слуго Божји, Одврати твој поглед од кобриних очију и погледај у Христа Човекољупца. Гле, и Он објављује триаду, али не варљиву него истиниту. Отац, Син и Дух Свети - то је света триада, Света Тројица, коју је Господ Исус објавио. Све троје у најближем сродству, све троје неразделно али и несливено. Триипостасно али Једно. Вечна хармонија, вечна песма и вечна музика у складу опојном. Најближе, најтешње сродство. Какво сродство може бити ближе и тешње него Отац и Син и Дух Свети, исти Дух којим дише и Отац и Син? Ту нема три разна особна имена, као Вишну, Брама и Шива, него само имена сродничка: Отац, Син и Дух Свети. Сродство је наглашено а не име. Међутим у индијској триади име је наглашено а не сродство. Нити се игде у Ведантама спомиње неко сродство између Вишну, Браме и Шиве. Не каже се, да је Вишну родио Браму нити да је Шива икакав рођак било једном или другом. То су три ортака а не три сродника, и то три несложна ортака. Јер што год Вишну тврди, Брама у то сумња, а Шива одриче. И све што год Вишну зида, Брама не одобрава а Шива руши. Таква је и триада египатска. Изис и Озирис и Хорус представљају египатску триаду, наравно несвету и завађену. Озирис је убио Хоруса, те Изис, или Изида тежи да се освети Озирису. Таква је и триада јелинско-римска: Зевс, Нептун и Плутон - врховни бог, и бог мора и бог Хадеса, подземног света. Сва тројица у завади, у сплеткама и неповерењу један према другом као и према безбројним другим божанствима - разблудна циганија олимпијска. Сасвим је нешто друго Света Тројица хришћанска. Особна имена ту се и не знају, или се скривају. Објављена су човечанству само имена сродничка: Отац који рађа Сина и Дух који исходи од Оца. Отац, Син и Дух Свети. Ни помена о тезису, антитезису и синтезису. Ни помена о су дару и размимоилажењу. Ни помена о неком неповерљивом ортаклуку. Нешто нечувено и незапамћено - или бар заборављено - у историји рода људског. То је откровење, то откриће Христово о Светој Тројици. И никад црква Христова не спомиње Свету Тројицу а да не нагласи јединство и јединосушност њену. Света Тројица - је дан Бог, а не три. Насупрот томе триада индијска као и египатска и јелинска јесу три бога са три разна особна имена, без сродничке везе и без једног и истоветног духа. Три разна бога, три разна имена, три разна духа. Тако у Индији, тако у Египту, тако у Јелади и у Риму. Тако у целом паганском свету гдегод се спомиње нека божанска триада. А сад, Теодуле, ево ти путоказа да разликујеш свету Тројицу у јединству од несвете триаде у завади, истину од обмане, светлост од таме, живот без смртне плесни. Рече Господ Исус, Син Превечнога Оца: Нико не зна Оца осим Син; нити Сина ко зна осим Отац; Ја сам Син божји; Ја и Отац једно смо; Отац је у мени и ја у Оцу; Који мрзи мене и Оца мојега мрзи; Све што има Отац, моје је; Изиђох од Оца и дођох у свијет, и опет остављам свијет и идем к Оцу; А Утјешитељ Дух Свети, којег ће Отац послати у име моје, и који од Оца исходи, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам говорих; Што год заиштете у Оца у име моје, оно ће вам учинити, да се прослави Отац у Сину; И ја ћу умолити Оца, и даће вам другога; Утјешитеља, да буде с вама вавијек: Дух Истине; Дјела која творим ја у име Оца својега, она свједоче за мене; Као што мене зна Отац, и ја знам Оца; Отац је мој, који ме слави; Не дођох сам од себе него ме Он (Отац) посла; Не остави мене Отац сама, јер ја свагда чиним што је њему угодно; Дух је оно што оживљава, тијело не помаже ништа; Нико не може доћи к мени ако га не привуче Отац који ме посла; Ја сиђох с неба не да чиним вољу своју него вољу Оца који ме посла; Ја дођох у име Оца својега; Оче праведни... нека љубав којом си мене љубио, у њима буде, и ја у њима; Јер си имао љубав к мени прије постања света. После свога славног васкрсења јави се Господ ученици ма својим и рече им: “Мир вам. Као што Отац посла мене, и ја шаљем вас”. И ово рекавши дуну и рече им: “примите Дух Свети.”; Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога духа; По васкрсењу рече Исус ученицима својим: “Примићете силу кад сиђе Дух Свети на вас, и бићете ми свједоци - тја до краја земље”; И кад се наврши педесет дана... напунише се сви Духа Светога и стадоше говорити разнијем језицима као што им Дух даваше те говораху; Евангелист Јован пише: “Ко се год одриче Сина, ни Оца нема”; Троје је што свједочи на небу: Отац, Слово и Дух Свети. И троје је што свједочи на земљи: Дух, вода и крв; и троје је заједно… И још много сличнога налази се у Евангелију и у писанијама светих апостола Христових. А све што је писано и што је предано светој цркви Божјој на спасење људи сведочи једнодушно, да je Света Тројица један и једини Бог. Без супротности у себи. Јер што мисли Отац, мисли и Син, мисли и Дух Свети. И што хоће Отац, хоће и Син, хоће и Дух Свети. И што твори Отац, твори и Син, твори и Дух Свети. И што љуби Отац, љуби и Син, љуби и Дух Свети. Бог је љубав. Отац љуби Сина, љуби и Духа Светога. Син љуби Оца, љуби и Духа Светога. Дух љуби Оца, љуби и Сина. Један Бог, једна љубав, једна мисао, једна воља, једно дејство. Од вечности у вечност. Како је то неизмерно различно од триаде паганске, са именима тројице богова, са именима али без правог сродства и праве сарадње! У историји света само је Бог хришћански Бог безимени. Његово је једино име Отац. Неко друго Његово име Нови Завет не спомиње. Како је то дивно! И шта ће нам, друго име? Он хоће да ми будемо Његова деца. А деца - милиони деце у свету - не знају друго име, још мање презиме, свога родитеља осим: отац или тата. У Старом Завету још се спомиње име Божје, као Јахве, Јехова, Адонај. У Новом Завету, у Завету сродства и љубави не именује се Бог друкчије него Отац. Вечни Отац, вечни Син и вечни Дух Свети. Један живот и извор живота. Ако се Син именује именом Исус Христос, то треба разумети као име Сина ваплоћеног, који се спустио као главни Јунак на позорницу светске драме, стао у реку историје, у гомилу многоименитих, као Месија и Спаситељ. У вечности пак Отац је само Отац, и Син - Син у загрљају Очевом, и Дух Свети у свези љубави Оца и Сина. У индијским Ведама налази се следеће страшно учење: