Свети мученик Аскалон

Када царски намесник Аријан путоваше из града Ермопоља у град Антиној тиваидски, њему би на том путу приведен неки хришћанин, по имену Аскалон. Угледавши га, намесник упита: Ко је то? Један од намесникових саветника, Аполонид, одговори: Мислим да је хришћанин. Намесник рече Аполониду: Упитај га ко је. И Аполонид упита Аскалона: Ко си ти? Он му одговори: Хришћанин сам. Намесник га онда упита: Јеси ли чуо за царске наредбе, разаслате на све стране, да хришћани морају приносити боговима жртве. Свети Аскалон одговори: Чули смо за те неправедне наредбе, издате на саблазан многима. Намесник га упита: Како смеш да унижаваш цареве, називајући саблазном њихове пресвете спасоносне наредбе? Светитељ одговори: Чини са мном шта хоћеш, а ја не признајем за наредбе оне наредбе које се незаконито издају не на корист људима него на њихову штету и погибао; јер каква ми је то наредба, рећи: поклони се идолу? Намесник му на то рече: Не беше ли ти доста ружити цареве, него још и богове наше називаш идолима? Кунем ти се самим боговима, не будеш ли их признао за богове, и не будеш ли им принео жртве, предаћу те на муке, спремљене за непослушне. Светитељ одговори: Не бојим се ја твоје претње, него се бојим занемарити Онога који је рекао: Не бојте се оних који убијају тело а душу не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Мт. 10, 28). Другим речима: треба се бојати Бога који може вечито мучити целога човека, а не вас који мучите само један део човека, тојест тело, и то не вечито, него за кратко време. - Намесник му рече: Прими добар савет: принеси жртву бесмртним боговима; не послушаш ли ме, готово је и мучилиште и мучитељи. Светитељ му одговори: Видећемо, ко ће се од нас двојице показати јачи: или ћеш ме ти убедити мукама да идоле назовем боговима, или ћу те ја убедити да Христа Господа мог признаш за истинитог Бога и Творца свега.Разгневљен, намесник нареди да мученика нагог обесе о мучилишно дрво, па онда бију и стружу гвозденим справама. Немилосрдно мучен на такав начин, кајиши светитељеве коже и меса падаху на земљу, но светитељ ћуташе, не уздахну нити што рече. Онда га намесник упита: Неће ли твоје срце попустити, да боговима принесеш жртву? - А неки ретор, по имену Визамон, који стајаше ту, рече: Од смрти која му се приближила, он је с ума сишао. А светитељ му одмах живо одговори: Нити сам с ума сишао, нити од Бога, Творца мог, одступам. Аријан му на то рече: Опет ли се јогуниш срцем? Но ово место, на путу, није подесно да би ти био мучен како заслужујеш. Уз помоћ богова, кренимо у град, па ћеш тамо добити муке које заслужујеш својом непослушношћу.Рекавши то, намесник нареди да мученика одмах одреше и воде испред њега. Но на путу, у близини града, беше велика река Нил. Свети мученик Аскалон би раније доведен, пошто намесник иђаше полако позади. А грађани града Антиноја, који беху изашли до реке у сусрет намеснику, окупише се око светог мученика који наг у ранама лежаше на земљи поред обале, јер од рана не могаше ни стајати ни седети. И беху потресени призором, и сажаљеваху мученика. Утом, угледавши намесника који беше стигао с друге стране реке и сео у чамац да се превезе, грађани се почеше припремати да га дочекају и поздраве. А свети мученик, чувши где говоре да намесник чамцем прелази преко реке, напреже сву снагу те устаде са земље, па подигавши руке к небу, завапи ка Господу, говорећи: Боже мој Исусе Христе, ради кога трпим ове муке и ради чије љубави стојим наг на срамоту овоме народу, - услиши ме сада ради славе светог имена Твог и пружи свемоћну руку своју, те задржи усред реке онај чамац у коме седи нечестиви судија, и не допусти му да стигне на ову обалу, док не призна да си Ти једини истинити Бог, Творац и Господар свега, и не прослави пред целим народом свето име Твоје, које он мрзи.Када се светитељ тако помоли, чамац у коме се возио намесник, изненада стаде усред реке и не могаше се помакнутн с места. Видећи то, Аријан се чуђаше, па сетивши се мученикових речи којима је обећавао да ће га привести признању Христа за Бога, рече својима: Шта мислите о овоме што чамац стаде, и стоји непомично? Није ли то од мађија онога хришћанина? - Онда намесник нареди да се доведе други чамац, и он седе у њега; но чамац, из кога он изиђе, одмах се покрену са свога места, а чамац, у који пређе, стаде и укопа се као да је на суву, и никако се не могаше покренути, иако је веслача било много, и једра била разапета, и ветар био повољан.Видећи то, намесник посла по свом изасланику овакву поруку мученику: Пошто си се уплашио мука, којима сам ти претио, ти си зато помоћу својих мађија учинио да не могу да пређем реку и уђем у град. Мученик одговори изасланику: Жив је Господ Бог мој, и чамац у коме се налази Аријан неће се покренути, док Аријан не исповеди име Господа мог Исуса Христа, као што сам му раније рекао. Изасланик га онда упита: Ако намесник чак и исповеди име Бога твог, као што ти желиш, како ћеш ти чути његов глас, када се он налази на средини реке, а ти седиш на овој обали, река пак веома је широка као што сам видиш? Мученик му одговори: Нека он напише на хартији исповедање Господа мог, па нека ми пошље, и чамац ће се тог тренутка кренути и пристати уз обалу.Вративши се, изасланик извести намесника о мучениковој поруци. Намесник одмах узе хартију и својеручно написа ове речи: Један је истинити Бог - Онај кога Аскалон почитује, и нема другога осим Њега. Он је Творац и Господар свега.Написавши тако, намесник посла хартију Аскалону. Прочитавши је, мученик се помоли Богу и чамац са намесником одмах се покрену и стиже на обалу. А кад уђе у град, намесник седе на судишту, и свети мученик Аскалон би изведен пред њега. Намесник му онда рече: Ти си сву своју мађионичарску богомрску силу покренуо против мене, да би ме задржао на води; а ја ћу на суву показати теби сву силу власти своје.И одмах нареди да мученика нагог обесе о мучилишно дрво, па да му огњеним свећама пале тело док се цело не истопи. Тако паљен, светитељ ћуташе. Онда му намесник рече: Како видим, ти већ умиреш, Аскалоне. Светитељ одговори: Ако и умрем, ипак ћу опет живети. Тада намесник рече својима: Само се замарамо, мучећи га; ја видим, он је готов и да умре за своју веру. Ипак, и ми ћемо учинити још што можемо. - И нареди да му се веже за ноге велики камен, па да ги живог баце у дубину реке.Војници онда узеше мученика и поведоше ка реци. За њим иђаше много народа, међу којима беше и не мало хришћана, који беху дошли да виде мученикову кончину. Они нуђаху светом мученику понуде, и мољаху га да једе. Али он не хте, говорећи: Нећу више јести ништа од пролазне хране овога света, јер сам се спремио да идем и примим