Свети мученици Лаврентије, архиђакон, и Сикст, папа, и други с њима

Епарх римски Валеријан ухвати светог папу римског Сикста са његовим клиром и затвори их у народну тамницу у време када се цар Декије са славом врађаше у Рим после победе над Персијанцима. Свети Сикст беше родом из Атине; и спрва философ а потом ученик Христов. По доласку у Рим он се показа веома користан Цркви Христовој својом мудрошћу и врлинама и животом, и са временом добијаше разне црквене чинове. А када за Христа би убијен свети Стефан, папа римски, на његов престо, као на сигурну смрт, би уздигнут свети Сикст; јер у то време не беше папе кога би мимоишла чаша страдања.Када свети папа Сикст са клирицима и другим хришћанима сеђаше у тамници, у Риму бише мучени за Христа два персијска кнеза, Авдон и Сенис, које Декије беше довео са собом оковане, као заробљенике. После њихове мученичке кончине цар Декије и епарх Валеријан наредише да ноћу доведу пред њих папу Сикста у храм зван Тељуди. А када послани дођоше по папу у тамницу, папа рече својим сасужњима: Браћо и саборци моји, не бојте се привремених мука, знајући какве муке претрпеше пре нас свети, да добију венац вечнога живота. Сам Христос Бог наш пострада ради нашег спасења, да нам остави углед. Стога се не бојте пострадати за Христа, да бисте се зацарили с Њим.Заједно са папом бише одведени два ђакона, Фелицисим и Агапит, и изведени пред Декија и Валеријана. Цар Декије упита папу: Знаш ли због чега си ухваћен и изведен пред нас? - Знам, врло добро знам, одговори папа. - Ако знаш, узврати цар, онда поступи онако како поступају други, да би остао у животу и повећао број свога клира. - Стварно, ја се старам, рече папа, да се мој клир увећа. - Онда принеси боговима жртву, предложи цар, и добићеш старешинство над свима жрецима. - А блажени папа Сикст одговори на то: Ја свагда приносим чисту и непорочну жртву свемоћном Богу Оцу и Сину Његовом, Господу нашем Исусу Христу, и Светоме Духу. - Ми штедимо твоју старост, настави цар; а и ти поштеди себе сама, и постарај се о клиру свом, да би га избавио од смрти. - Свети папа одговори: Све до сада старао сам се, и старам се, како о себи тако и о своме клиру, да би све њих са собом отео и избавио од вечне смрти. - Цар нареди војницима: Водите га у Марсов храм, да тамо принесе жртву. Не учини ли то, онда га затворите у засебну тамницу, Мамертинову.Папу са оба ђакона одведоше у Марсов храм, и стадоше га наговараги да принесе жртву. А он на то рече војницима: О, кукавци, достојни сажаљења! зашто се клањате немим и глувим идолима, који не могу помоћи ни себи ни икоме другом? Него послушајте мене, децо моја, и покајте се, па ћете тиме душе своје избавити од вечних мука. - Али они, извршујући царево наређење, одведоше папу и оба ђакона у Мамертинову тамницу.Свети архиђакон Лаврентије, угледавши где светог папу Сикста воде у тамницу, повика к њему говорећи: Куда идеш, оче, без сина? куда хиташ, архијереју свети, без архиђакона свога? Ти никада ниси без мене приносио Бескрвну Жртву; а чиме то сада ја разгневих твоје милосрђе? Еда ли сам изрод? Еда ли сам постао недостојан бити служитељ теби? И када сам учествовао с тобом у приношењу Божанских Тајии Христових, зашто да не учествујем с тобом и у проливању крви своје за Христа? Оче, узми са собом мене, сина свог; учитељу, узми са собом ученика свог, и принеси ме пре себе на жртву Богу, као Авраам сина свога Исака, и као врховни апостол Петар првог архиђакона Стефана, па кад видиш да сам примио мучеништво, онда ти сам похитај ка венцу. - Свети Сикст му одговори: Не остављам ја тебе, чедо, него те чувам за велике муке: јер теби предстоје велики подвизи за веру Христову. Ја као стар излазим на лакшу борбу, а ти треба да однесеш преславну победу над мучитељем. Стога не плачи, него знај да ћеш три дана после моје смрти ти левит поћи за својим свештеником; теби није потребно моје присуство као нека помоћ. Илија је оставио Јелисеја, али га није лишио чудотворне силе. Иди, искористи ово време, те по своме нахођењу раздај црквено благо сиромашнима и невољнима.Свети Лаврентије оде, узе све црквено благо и утвари, и хођаше по свему граду тражећи прикривене клирике и убоге хришћане; и које год проналажаше, помагаше их према њиховој потреби. Тако он дође на гору Хелион; тамо нађе обиталиште једне удовице, која после смрти свога мужа живљаше тридесет две године у удовиштву, и зваше се Киријакија. Она у своме обиталишту скриваше многе хришћане са презвитерима и клирицима. Свети Лаврентије однесе тамо ноћу много сребра, одеће и других потребних ствари, и стаде прати ноге свештенослужитељима Божјим и осталим хришћанима. А удовица Киријакија, поклонивши му се до ногу, рече: Молим те, слуго Христов, метни руке своје на главу моју, јер љуто патим од главобоље. - Свети Лаврентије јој даде убрус којим отираше ноге, па начинивши крсни знак метну руке своје на главу њену и рече: У име Господа нашег Исуса Христа буди здрава! - И одмах удовица оздрави од болести своје.Те исте ноћи свети Лаврентије оде у град у улицу Канаријску, и тамо у дому неког хришћанина Наркиса нађе сакупљене хришћане. Он и њима опра ноге, и даде им од црквенога блага колико им беше потребно. Ту се налажаше и један слепи хришћанин, по имену Крискентион; он се са плачем обрати светоме: Метни руку своју на очи моје, да бих видео лице твоје. - Свети Лаврентије рече: Господ наш Исус Христос, који отвори очи слепорођеноме, нека те просвети! - При овим речима он начини крсни знак на очима слепога, и овај одмах прогледа, и виде лице светог Лаврентија, и обрадова се.Изишавши одатле, свети Лаврентије дознаде да се у Непотијановим пештерама скрива мноштво хришћана. Он крену тамо, поневши са собом сребра за њихове потребе. Тамо он нађе седамдесет три хришћанина, људи и жена; међу њима беше и презвитер свети Јустин. Умивши им ноге и давши им последње новце, свети Лаврентије отиде. Чувши пак да су светог папу Сикста са два ђакона повели на суд у храм Тељуди, свети Лаврентије похита тамо, желећи да види шта ће бити.Када се папа појави пред Декијем и Валеријаном, Декије му рече: Препоручујемо твојој старости оно што је добро: послушај нас и принеси боговима жртву. - Светитељ одговори: Боље препоручите себи самима оно што је добро, и не хулите Бога небеснога, и покајте се због проливене крви светих, да не бисте љуто погинули. - Ове речи разјарише силно Декија и он рече Валеријану: Ако овога не уништимо између живих на земљи, онда се нико неће покоравати властима и слушати их. - На то Валеријан рече: Нека буде кажњен смрћу! - Тада ђакони повикаше к мучитељима, говорећи: О, бедници! када бисте послушали савете оца нашег, ви бисте избегли вечне муке које вас очекују. - Валеријан рече на то: Докле ће ови живети и претити нам мукама? Водите их у Марсов храм, да принесу жртву. Ако пак то не ураде, онда им тамо одсеците главе.Марсов храм се налазио ван градских бедема, пред Апијевом капијом. Када свете одведоше тамо, свети Сикст рече томе храму: Нека те сруши Христос, Син Бога живога! - Тек што присутни хришћани рекоше