Свети преподобни Димитрије Прилуцки, Вологодски чудотворац

Преподобни и богоносни отац наш Димитрије роди се од побожних родитеља у граду Перејаславу. Још измлада он изучи књигу и одаде се читању божанствених књига. Многе своје вршњаке он превазилажаше разумом, И падаше у очи својим смиреноумљем које је свагда скривао у срцу свом. Волео је да често размишља о оном животу, о суду Божјем, о Царству Небеском, о радости праведних и о рајском блаженству. Изучивши Свето Писмо, он се убеди у пролазност овог земаљског живота. Зато он остави овај ташти свет и прими монаштво у манастиру Нагорном Борисогљебском у свом родном месту Перејаславу. Подвизавајући се усрдно у врлинском животу, он се труђаше у духовном трежњењу и молитви, одликујући се чистотом, крајњим смирењем и духовном љубављу према свима. Поучавајући се дан и ноћ у закону Господњем, овај трудољубиви и неуморни богоугодни подвижник обрете плод спасења, целомудријем и чистим срцем тражећи Бога и проводећи равноангелни живот. Монаси и прост народ љубљаху светитеља због његове велике врлине. После извесног времена Бог удостоји преподобног Димитрија свештеничког чина. У то време преподобни Сергије Радонешки основа близу Радонежа манастир у име Свете Тројице и заведе у њему монашко општежиће. Преподобни Димитрије често посећиваше преподобног Сергија ради духовних разговора. Потом преподобни Димитрије подиже на обали Перејаславског језера цркву у име светог Николаја Чудотворца и сагради манастир поред ње. И би игуман тог манастира. К њему се стадоше стицати многи монаси и мирјани, жељни духовног живота. И блажени их с љубављу примаше, смирено их поучавајући, и мирјане постригавајући у свети монашки чин. Тако он сабра код себе велико Божје стадо духовних оваца Христових. Ускоро затим он устроји у свом манастиру општежиће, утврдивши га строгим правилима. Братија се у свему повињаваше светитељу с љубављу и послушношћу, као анђелу Божјем и истинском наставнику, а нарочито као посреднику Царства Небеског. Потом, избегавајући људску славу, блажени се Димитрије удаљи одатле у Вологду. Тамо му се допаде једно место крај реке Вологде. Ту он подиже храм у име Свемилостивог Спаса и основа општежићни манастир[5]. Када се пронесе глас да се преподобни ту настанио, многи од ученика његових пређоше из Перејаслава код љубљеног наставника свог. А и са разних других страна долажаху к преподобноме многи који беху жељни монашког живота. Тако се образова општежићна обитељ Прилуцка. И преподобни Димитрије окупи ту многобројну братију. Својим подвизима и врлинама преподобни служаше свој братији за пример и образац. При томе он их непрестано поучаваше и упућиваше. Сам се одликоваше убоштвољубљем и добротворношћу. Сам увек задовољан само просфором и млаком водом, он је обилазио манастирска имања и бринуо се да братија свагда имају на трапези све што је потребно. И зими и лети он је носио једну исту одећу: груб овчији кожух. У том кожуху он је лети бивао сав мокар од врућине, а зими је патио од хладноће. На радове је ишао заједно са братијом. Да други не би видели његове сузе за време молитве, он се често повлачио ради молитве у једну дрвену колибицу с леве стране храма, која је нарочито ради тога била начињена. Високим подвизима самоодречења и самоунижења он достиже високо духовно савршенство и удостоји се дара прозорљивости. Пошто је добро напасао Христово стадо поверених му оваца духовних, преподобни се престави ка Господу једанаестог фебруара 1392. године. Чесно тело његово би погребено у цркви Свемилостивог Спаса коју он сам беше подигао. На његовом гробу збиваху се чудеса и разна исцељења. И сада свете мошти преподобног Димитрија почивају у том истом храму, у коме се налази и чудотворна икона овога светитеља.

Фебруар 24, 2021 - 17:47

0 10

Свети преподобни Димитрије Прилуцки, Вологодски чудотворац

Преподобни и богоносни отац наш Димитрије роди се од побожних родитеља у граду Перејаславу. Још измлада он изучи књигу и одаде се читању божанствених књига. Многе своје вршњаке он превазилажаше разумом, И падаше у очи својим смиреноумљем које је свагда скривао у срцу свом. Волео је да често размишља о оном животу, о суду Божјем, о Царству Небеском, о радости праведних и о рајском блаженству. Изучивши Свето Писмо, он се убеди у пролазност овог земаљског живота. Зато он остави овај ташти свет и прими монаштво у манастиру Нагорном Борисогљебском у свом родном месту Перејаславу. Подвизавајући се усрдно у врлинском животу, он се труђаше у духовном трежњењу и молитви, одликујући се чистотом, крајњим смирењем и духовном љубављу према свима. Поучавајући се дан и ноћ у закону Господњем, овај трудољубиви и неуморни богоугодни подвижник обрете плод спасења, целомудријем и чистим срцем тражећи Бога и проводећи равноангелни живот. Монаси и прост народ љубљаху светитеља због његове велике врлине. После извесног времена Бог удостоји преподобног Димитрија свештеничког чина. У то време преподобни Сергије Радонешки основа близу Радонежа манастир у име Свете Тројице и заведе у њему монашко општежиће. Преподобни Димитрије често посећиваше преподобног Сергија ради духовних разговора. Потом преподобни Димитрије подиже на обали Перејаславског језера цркву у име светог Николаја Чудотворца и сагради манастир поред ње. И би игуман тог манастира. К њему се стадоше стицати многи монаси и мирјани, жељни духовног живота. И блажени их с љубављу примаше, смирено их поучавајући, и мирјане постригавајући у свети монашки чин. Тако он сабра код себе велико Божје стадо духовних оваца Христових. Ускоро затим он устроји у свом манастиру општежиће, утврдивши га строгим правилима. Братија се у свему повињаваше светитељу с љубављу и послушношћу, као анђелу Божјем и истинском наставнику, а нарочито као посреднику Царства Небеског. Потом, избегавајући људску славу, блажени се Димитрије удаљи одатле у Вологду. Тамо му се допаде једно место крај реке Вологде. Ту он подиже храм у име Свемилостивог Спаса и основа општежићни манастир[5]. Када се пронесе глас да се преподобни ту настанио, многи од ученика његових пређоше из Перејаслава код љубљеног наставника свог. А и са разних других страна долажаху к преподобноме многи који беху жељни монашког живота. Тако се образова општежићна обитељ Прилуцка. И преподобни Димитрије окупи ту многобројну братију. Својим подвизима и врлинама преподобни служаше свој братији за пример и образац. При томе он их непрестано поучаваше и упућиваше. Сам се одликоваше убоштвољубљем и добротворношћу. Сам увек задовољан само просфором и млаком водом, он је обилазио манастирска имања и бринуо се да братија свагда имају на трапези све што је потребно. И зими и лети он је носио једну исту одећу: груб овчији кожух. У том кожуху он је лети бивао сав мокар од врућине, а зими је патио од хладноће. На радове је ишао заједно са братијом. Да други не би видели његове сузе за време молитве, он се често повлачио ради молитве у једну дрвену колибицу с леве стране храма, која је нарочито ради тога била начињена. Високим подвизима самоодречења и самоунижења он достиже високо духовно савршенство и удостоји се дара прозорљивости. Пошто је добро напасао Христово стадо поверених му оваца духовних, преподобни се престави ка Господу једанаестог фебруара 1392. године. Чесно тело његово би погребено у цркви Свемилостивог Спаса коју он сам беше подигао. На његовом гробу збиваху се чудеса и разна исцељења. И сада свете мошти преподобног Димитрија почивају у том истом храму, у коме се налази и чудотворна икона овога светитеља.

Прочитај више на Пријатељ Божји...