Свештеник Валерије Духањин: Супротстављање злу силом

Будимо искрени: у нашем друштву су раширени кукавичлук, неспособност да заштитимо ближњег и да се одазовемо на туђи бол. Најстрашније је кад своју равнодушност и слабост карактера прогласимо за врлину смирења.

Упркос увреженом мишљењу добро уопште није она бојажљива добродушност у односу на зло које се око нас дешава, није толерантно додворавање или трпељив однос према било којим облицима друштвене неправде. Истинска љубав и добро су активна снага која се никад неће мирити са злом, злобом и неправдом, која ће им се супротставити у потребном тренутку, која ће се борити против њих и искорењивати их.

Истинско смирење, кротост и незлобивост не значе слабост карактера; напротив, то је умеће човека да влада собом, својим страстима и осећањима, што претпоставља унутрашњу чврстину и снагу воље. С једне стране, то је умеће човека да обузда сопствени гнев од излива без разлога. А с друге – умеће да непријатељу пружи одговарајући отпор кад треба да заштити своје ближње.

Из Јеванђеља знамо да је Сам Господ Исус Христос узео бич и да је истерао оне који су скрнавили светињу храма (в.: Јн. 2, 15). И ако је циљ хришћанства – победа правде, добра и истине, зашто да се повлачимо пред лажју, злом и неправдом у нашим земаљским односима?

Зар се смирење састоји у томе да повлађујемо свакој дрској речи, покорно се слажући са сопственом ништавношћу? Творац је у нашу природу уткао заштитне функције, које не смемо занемаривати. Тако да понекад треба пажљиво саслушати и речи из песме мудре корњаче Тортиле из бајке «Златни кључић»: «Ако се треба тући – потуци се.»

Зато се са свом очигледношћу може рећи да је храброст заиста хришћанска врлина. Између осталог, свети Амвросије Медиолански († 397) издваја два испољавања врлине храбрости: храброст у ратним подвизима и храброст у приватном и свакодневном животу. У првом случају храброст је одлучност и способност да се остварују захтеви праведности. У другом – храброст је величина и чврстина духа, највиши степен самосавладавања на којем човек побеђује у себи грехове и страсти, а у свим животним незгодама чува мир.

Врлина храбрости је двојака – она се испољава у искорењивању зла у себи самом и у искорењивању зла у свету око нас. Дакле, само ако имамо храброст можемо да испољимо активну љубав према ближњима, избављајући их од невоља и животних непријатности.

Како бисмо желели да се сваки савремени православни хришћанин одликује храброшћу.

srpska.pravoslavie.ru