"Црквенословенски азбуквар"

"Црквенословенски азбуквар" протојереја др Зорана Ранковића, Декана Православног богословског факултета у Београду и дугогодишњег професора црквенословенског и српскословенског језика на овој, највишој образовној институцији Српске Православне Цркве, веома је вредан приручник у коме се "упућује на правила изговора црквенога језика у српској говорној средини". "У њему се за сваки словни знак, након указивања на значење назива слова, наводи изговорна реализација, са карактеристичним примерима, последују скраћено написане речи и таблице за вежбање исписивања слова црквенословенске азбуке. Азбуквар се завршава хрестоматијом црквених текстова за самостално вежбање" каже се у опису овог значајног издања Православног богословског факултета у Београду. Књига је настала у оквиру пројекта "Српска теологија у двадесетом веку", који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и представља јединствен приручник за учење читања и писања црквенословенског језика, пријемчив свим узрастима, образовним профилима и нивоима.

У опису ове књиге аутор подсећа да су "крајем тридесетих година 18. века, цркве и манастири Београдско-карловачке митрополије били снабдевени руским богослужбеним књигама. Тако је рускословенски језик, као каснија руска редакција старословенског – у питању је варијетет који је настао уношењем црта руског народног језика у старословенски – тада почео да постаје, и до данас остао, богослужбени језик Српске Православне Цркве".

"У новој језичкој средини, српској, рускословенски се у извесној мери прилагодио српском језику" каже даље о. Зоран Ранковић и наставља: "Такво србизирање одразило се, пре свега, у србизирању изговора. Под утицајем двају језика, српског (говорног) и српскословенског (књижевног), рускословенски се на српском говорном подручју изменио, пре свега, на пољу говорне реализације. Тако је настала српска редакција рускословенског језика, код Срба позната као црквенословенски језик, чије основне одлике представљају резултат процеса србизирања рускословенског језика. Основицу црквенословенског језика у Срба представља, дакле, рускословенски језик прилагођаван српском изговору. У најкраћем, данашњи црквенословенски језик у Срба јесте рускословенски са српским изговором" каже протојереј др Зоран Ранковић.

Важно је напоменути да је правила црквенословенске ортоепије могуће пратити и преко интернет-портала СЛОВО.РС, на коме се у рубрици "E-learning", још од 2014. године, могу пронаћи предавања и вежбе из предмета Црквенословенски језик и то у форми видео записа у комбинацији са мултимедијалном графиком. Такође, у рубрици ортоепија се може чути правилан изговор гласова и речи кроз читање Псалтира, вечерњег и јутрења и свете Литургије са објашњењима.

"Црквенословенски азбуквар" сви заинтересовани могу пронаћи на Православном богословском факултету у Београду.

Радио "Слово љубве"