Зачеће у ери технологије: Православље и изазови вантелесне оплодње

По мишљењу већине свештеника, неплодност треба лечити, али ако је неизлечиво, треба се помирити са вољом Божијом и молити се. Можда Бог од човека очекује неку акцију, али са вером. Тада ће се ситуација решити без вантелесне оплодње. За неплодне жене, вантелесна оплодња (Ин витро фертилизација - ИВФ) је прилика да имају децу. За Православље, то је медицински поступак који је контроверзан са етичке тачке гледишта. О узроцима неплодности, о аспектима етике вантелесне оплодње, о односу Православне цркве према вантелесној оплодњи - у нашем материјалу у наставку. Аспекти и етика ИВФ Вантелесна оплодња је репродуктивна технологија која се користи у случајевима неплодности. Оплодња јајних ћелија пацијента се дешава ин витро. Резултат може бити више од десет ембриона. Два или три са најбољим изгледима се стављају у материцу. Али, по правилу, не преживе сви. ИВФ за докторе је чисто технички процес. На пример, осам ембриона је имплантирано, а шест је пустило корен. Али ово је превише, пацијент то можда неће моћи да поднесе. Лекари су склонили- четири. Два су остала. Један је додирнут и повређен током процеса редукције. Као резултат тога, рођено је једно дете са инвалидитетом и једно нормално дете. Током трудноће ембриони се тестирају на различите мутације како би се пацијенткиња спасила од детета са неким недостатком. Читала сам форуме за маме о ИВФ-у. Једна пише: „Први пут су имплантирана три ембриона, али се испоставило да сви имају Даунов синдром“. Избрисано. Поново се преносе три ембриона. Овог пута су имали среће - деца су здрава. Други каже: „До дана пресађивања имала сам 28 ћелија које су се савршено развијале. Тражила сам да усадим 3 ембриона да бих имала веће шансе, али је доктор инсистирао на 2“. То јест, 26 ембриона чека уништење. Али чешће се замрзавају, тако да ако жена не успе да затрудни први пут, ембриони се могу одмрзнути и изврши се нови трансфер. Трећа дели своје искуство: „Замрзнули смо 14 ембриона у резерви. А када су га одмрзнули за нови третман, испоставило се да су била само два „одлична“, један је био „добар“, остали тако-тако“. Tо само значи да су 3 од 14 ембриона преживела замрзавање и одмрзавање. А „губитници“ су у смећу. Вода, формирајући кристале леда када је замрзнута, може покидати ембрион. Стога се из њега прво уклања вода, а ембрион се смањује. Затим је замењују посебним раствором, што не помаже увек. Све ово подсећа на хорор филм невидљив без микроскопа. Али већина људи не зна такве суптилности, многи мисле да је то банално - као ставити храну у замрзивач. ИВФ је опасан и за саме жене. Прво, оне су приморани да узимају лекове за хиперстимулацију јајника како би произвели што више јајних ћелија. Затим други лекови за припрему унутрашње површине материце - ендометријума - за прихватање ембриона. Онда опет лекови - да се избегне побачај и друге компликације. Прочитала сам многе дневнике пацијената, пуних детаља о тешким физичким захтевима и менталним кризама. Нежељени ефекти ИВФ-а Опасност од побачаја, рано рођење. Компликације код мајке због великих доза хормона, укључујући: Слабост срчаног мишића, низак крвни притисак. крварење. Торзија јајника или формирање цисте на њему. Онколошке опасности. Да будем искрена, не разумем чему све ово мучење? Да, неке жене чезну да рађају јер то осећају као своју мисију на земљи. Али неке признају да су се одлучили на вантелесну оплодњу јер имају више од 35 година, иза себе имају много абортуса или болести и немају шансе да затрудне природним путем. Само ти треба дете, као и свима. Да не би замерили рођаци, да би сачували породицу. Друштво диктира своја правила. Психолошки разлози за ИВФ: Жеља да се доживи срећа мајчинства. Жеља да не буде гори од пријатеља који имају децу. Страх од губитка мужа, његове претње разводом због женине неплодности. Страх да ће у старости остати без ослонца, године су на измаку. Било је прича о женама са инвалидитетом које се надају да ће се породити захваљујући вантелесној оплодњи. Али ако је инвалидитет урођен, какво ће здравље дете наследити? Опрезно - то је жива душа Став Цркве према вантелесној оплодњи огледа се у документу „Основи друштвеног концепта Руске Православне Цркве“. То су више пута цитирали свештеници. Главна притужба против ИВФ-а је смрт или уништење „додатних” ембриона током поступка. За хришћанство, живот почиње од тренутка зачећа, па се током ИВФ-а крши заповест „не убиј“. Да би се једно дете родило, неколико мора да умре. Сурогат мајчинство Црква има негативан став и према сурогат мајчинству, када се ембрион пренесе у тело странца који носи и рађа дете за неплодни пар. Дете троје родитеља је неприродно. Али у Америци су већ спровели такав експеримент, када је генетски материјал узет од не двоје, већ троје људи и успели су да га комбинују. Пацијенти су били из Јордана. Двоје њихове деце умрло је од ретке урођене болести, па су лекари одлучили да све митохондрије у јајној станици мајке замене донорским материјалом. Али након порођаја, годину дана касније, постало је јасно да део непожељне ДНК и даље остаје и није познато како ће и када утицати на стање детета. Са хришћанске тачке гледишта, коришћењем донаторског материјала дете је лишено могућности да га одгајају прави родитељи. Неплодност: зашто? По мишљењу већине свештеника, неплодност треба лечити, али ако је неизлечиво, треба се помирити са вољом Божијом и молити се. Можда Бог од човека очекује неку акцију, али са вером. Тада ће се ситуација решити без ИВФ-а. на пример: Дешавало се да се жене које су сматране неплоднима разводе, преудају и рађају децу. То значи да је Господ предвидео да је први брак био неуспешан за подизање деце. Понекад су муж и жена узимали дете из сиротишта, а изненада су се родила њихова рођена деца, као награда одозго за добро дело. Деца су се појавила после венчања и покајања за грехе.  Иначе, међу причама има и таквих - вантелесна оплодња се завршила неуспешно, произведен је само један ембрион који је умро. Жена је одлучила да је остала само једна нада - молитва. И неколико месеци касније затруднела је природним путем, иако није било шансе. Опција усвајања детета из сиротишта није погодна за све. На пример, жена отворено каже: „Желела сам само дете од свог мужа. Ја категорички не желим да узимам децу из сиротишта, јер нећу имати праву љубав, а то би било непоштено према усвојеном детету „. Други мисли другачије: „Желим да имам своје дете. Али не напуштамо мисли о усвојеној деци - спремни смо да усвојимо неколико деце, али не из очаја, већ из потребе да дамо своју топлину и љубав онима којима су заиста потребни“. Наравно, можемо рећи: „Христос није забранио ИВФ“. А има свештеника који не осуђују овај поступак, под условом да се пружи шанса свим ембрионима. Добијеш пет - роди пет! Па, постоји пример када је Американка Нађа Сулејман после вантелесне оплодње родила осморо деце одједном, међутим, финансијски јој је било толико тешко да је неко време зарађивала снимајући порнографију. Али сада се покајала, дошла Богу и ради као психолог. Постојао је избор, показало се, баш као и високо образовање. Спасење кроз рађање С једне стране, патријархална хришћанска култура захтева од жене да рађа децу, јер ће се спасти рађањем. С друге стране, десетак мушкараца у одеждама, трећина монаха, окупља се и критикује вантелесну оплодњу. Али сваки случај је посебан. Важно је да духовник проблемима парохијана приступи хумано, а не да држи предавања на покровитељски начин. Тада ће бити саслушан, његово мишљење ће се узети к срцу. Мислим да ми, лаици, немамо морално право да осуђујемо жене које се одлуче на вантелесну оплодњу. Ово је њихов лични избор. Они ће сами за то одговарати пред Богом. А људи не знају шта ће Бог одлучити. Али имамо право да информишемо друштво о негативним аспектима медицинских манипулација и етичким аспектима ИВФ.  Крштење деце добијене на тај начин, са хришћанске тачке гледишта, је позитивна појава. Дете је безгрешно и има право да уђе у Цркву, без обзира на начин зачећа. Свештеник који одбије да крсти такву бебу чини тежак грех. У овом случају, потребно је да контактирате други храм. Исцељење вером Према Цркви, да бисте у тешком случају затруднели природним путем, потребно је да се бавите моралним радом, исцељујући своју душу. На женским форумима има много прича о томе како су молитве и ходочашћа на света места помогле неплодним паровима да пронађу своје дуго очекивано дете. Посебно је много прича о помоћи Свете Матроне Московске. Срећна млада мајка пише: „Први пут сам отишла до моштију Матронушке 2007. године, често сам одлазила код ње и питала, тражила бебу. Једног дана ми је жена која дели гранчице и цвеће, освећене на моштима дала не један или два цвета, као обично, већ читаву гранчицу белих хризантема. Већ тада сам мислила да ћемо ускоро добити бебу, осетила сам то“! Друга је пожелела да остане трудна када је везла икону Светог Николаја Чудотворца, и тако се и догодило - чим је икона освећена у цркви, жена је сазнала да чека дете. Свети Оци сматрају рођење новог човека за тајну која зависи од више воље. Они саветују у случају неплодности: Ако пар није у браку, упишите се и венчајте се. Редовно се исповедајте и причешћујте. Молите се, укључујући молитве испред икона које помажу порођају. Међу њима су иконе Богородице: Возиграније младенца Млекопитатељница Милостива Грузијска Моденска Фјодоровска Црква такође препоручује да се обратите за помоћ свецима: Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице, који су неплодношћу положили испит свог брака; Ани пророчици, која је и сама измолила дете у јерусалимском храму; Роману Антиохијском, који је за живота молитвено помагао парове без деце; Матрони Московској; Јовану Кијево-Печерски; Ксенији Петербуршкој; Александру Свирском, кроз чије се молитве често рађају дечаци; Давиду Гареџијском, ако постоје посебни медицински разлози за неплодност. Марина Струкова За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Светлана Розанова Извор: media.elitsy.ru