Зашто и како читати Свето Писмо?

Део предавања оца Јустина Поповића одржаног на братском састанку Богословског богомољачког братства Свети Сава у Сремским Карловцима 22.12.1929.г.

Јул 23, 2020 - 01:22
 0  611
Зашто и како читати Свето Писмо?

Свето Писмо је донекле биографија Бога у свету. У њему је Неописани донекле описао себе. Свето Писмо Новог Завета је биографија оваплоћеног Бога у овом свету. У њему је описано како је Бог, да би људима казао Себе, послао Бога Логоса, који се оваплотио и постао човек и као човек казао људима све што Бог има, све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему. Открио је Бог Логос план Божији о свету и Божију љубав према свету. Бог Реч казао је људима Бога помоћу речи, уколико људске речи могу обухватити необухватљивог Бога. Све што треба овоме свету, и људима у њему Господ је казао у Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре. Нема питања, које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат или посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања, но што има одговора у Светом Писму. Не нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си или поставио бесмислено питање, или ниси умео читати Свето Писмо и из њега ишчитати одговор.

У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подобно описана и приказана: све своје врлине и мане које имаш и можеш имати и неимати, наћи ћеш путеве којима душа твоја и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћеш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане и храну за све своје врлине и подвиге.

Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је, по речима Светог Златоуста као мирисав корен, који све више мирише што се више таре.

А како читати Свето Писмо? Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речи по кап вечне истине, а све речи сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига већ живот, јер су речи њене дух и живот (Јн. 6,63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свог. То је књига која се чита животом – практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељева реч: Ко хоће творити, разумеће да је ова наука од Бога (Јн. 7,17). Твори, да би разумео. То је основно правило православне егзегезе. У почетку човек обично брзо чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не би почео читати реч по реч, јер у свакој речи открива бескрајну истину и неисказану тајну. Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Старог и Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј док ти не пређе у навику…

Главно је: читај Свето Писмо што више. Што разум не осећа, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божије под уши своје, а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се збити Спаситељева реч о човеку који баца семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4,26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1. Кор.3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.

На Страшном Суду судиће се онима који не слушају речи Божије и теже ће им бити на дан Суда него Содому и Гомору (Мт. 10,14-25). Пази, на Страшном суду ће се тражити од тебе да даш рачуна, шта си урадио са речима Божјим, да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си их се стидео, и Господ ће се постидети тебе када дође у слави Оца свога са анђелима светим (Мк.8,38). Мало је речи људских, које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Мт. 12,36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божје из Светог Писма, учинити их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвајали, а кроз њих и саму Истину Божју.

У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи (Мт. 24,35). То значи: у речима Спасовим је Бог и све Божије, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Изучавање речи Божјих, и испуњавање, чини човека сродником Господу Исусу. То је Он сам објавио кад је рекао: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божији и извршавају је (Лк. 8,21). То значи: слушаш ли, читаш ли реч Божију – упола си брат Христов; извршујеш ли је – потпун си брат Христов. А то је радост и привилегија већа од анђелске. Изучавањем Светог Писма, под уши се разлива неко блаженство, које не личи ни на шта земаљско. О томе је Спаситељ говорио када је рекао: Блажени су који слушају реч Божију и држе је (Лк. 11,28).

У свему овоме главно је, најглавније је, вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тог осећања отвара тајна сваке речи Божје, као што се под топлотом сунчаних зракова отвара круница мирисавог цвећа. Амин.

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!