Зоран Миливојевић : Eскапизам

Особа која је незадовољна својим стварним животом, у којем постоје проблеми, дужности, задаци, непријатна осећања, бежаће у паралелни свет у којем је успешна: некада су то друштвене мреже, компјутерске игрице, вишесатно гледање телевизије.

Поред тога што раде, људи имају потребу за одмором и забавом. Рад доводи до осећања умора, а оно је сигнал да треба престати с радом и започети одмарање. Када се људи одморе, тада добијају осећање енергије које их мотивише да се поново врате раду. Али за добро осећање, за задовољство животом, није довољно да се смењују циклуси рада и одмарања, већ је потребна и забава. Постоје бројни видови забаве, а њу је најлакше дефинисати као активност коју људи желе да раде и у којој уживају. Мудрост живота јесте пронаћи прави однос између рада, одмора и забаве.

Претпоставка за то јесте да је су људи релативно задовољни својим животом, као и да се релативно добро осећају у својим приватним и јавним активностима. Многи људи се управљају на основу тога како се осећају. Ако им је у неким ситуацијама непријатно, они желе да их избегну, а уколико им је пријатно, они желе да у њима буду што дуже. Када људи беже из оних ситуација и активности у којима се не осећају пријатно, у оне у којима им је пријатно, до мере да запостављају свој стварни живот, тада говоримо о ескапизму.

Почетак је био сањарење

Ескапизам долази од енглеске речи ескејп (escape), која означава бег, бежање. Различити аутори различито дефинишу ескапизам, али заједничко је да се увек односи на особе које беже од свог стварног живота у неку активност у којој се осећају пријатно и у којој проводе веома много времена. Иако се у ескапизму наглашава у шта људи беже, његова суштина јесте у ономе од чега и због чега људи беже. Другим речима, људи који нису довољно прилагођени стварном животу у којем постоје проблеми, дужности, задаци, непријатна осећања, желе да ментално или стварно „побегну” у неки други свет у коме је све лакше и пријатније.

Најстарији облик ескапизма је сањарење, повлачење из стварног света у свет маште. Иако то данас није тако често, некада су деца и млади проводили сате и сате свакога дана сањарећи. Када су дошле књиге, посебно романи, бегунци од реалности су свакодневно сатима живели у свету литерарних ликова који је створила пишчева имагинација. Након тога су дошли филмови и посебно телевизија. Познато је да старије генерације код нас у просеку гледају телевизију око пет сати дневно.

Овај ментални ескапизам заснован је на једноставном психичком процесу. Када размишљамо о проблемима и негативним ситуацијама, у нашој свести се појављују слике, менталне представе повезане с овим садржајима које изазивају непријатна осећања. Када гледамо телевизију, упијамо представе с екрана, које у нашој свести потискују оне представе које су повезане с проблемима, тако да се мења наше ментално стање, а с њим и наше емоције. Тиме постижемо да престајемо да се лоше осећамо мислећи о проблемима, а почињемо да се осећамо пријатно у складу с програмом којег гледамо. Последица је да не желимо да прекинемо ту активност у којој се добро осећамо, тако да у овој врсти пасивне забаве проводимо превише времена.

Напретком технологије људи су добили нове димензије за бег од стварног живота. Тако, на пример, оно што смо раније звали компјутерске игрице, данас су веома разрађени дигитални светови у којима може да се живи паралелни живот. Иако су игрице дигитални привид, оне стварају стварна осећања код оних који их играју. Особа која је незадовољна својим стварним животом, бежаће у паралелни свет у којем је веома успешна.

Ту су и виртуелне друштвене мреже, при чему се редовно испушта оно „виртуелно” које означава нешто што није стварно, већ је привид створен уз помоћ компјутера. Како је у свету друштвених мрежа све много једноставније, многи су стварни друштвени живот умногоме заменили виртуелним друштвеним животом.

Бег од реалности

Млади често сате и сате проводе прегледајући „Јутјуб”, чак и оне садржаје који их заправо не занимају. Само да „убију време”, то јест досаду. Ту спада и „бинџовање”, када се гледа велики број епизода неке ТВ серије. Од разних пасионираних хобија па надаље, постоји велики број начина како да се побегне од реалности. Заправо практично свака зависност је неки облик ескапизма.

Зашто је појам ескапизам важан? Када људи науче појам, тада боље „виде” она понашања на која се он односи. Онда им је лакше да уоче да постоји проблем. Решење није толико у смањењу времена које се троши на бег, већ у развијању знања и способности које су потребне да се боље живи у стварном свету.

politika.rs