Како хоћете да вам чине људи, чините тако и ви њима

Ми мислимо да је немогуће остварити на делу учење овог Јеванђеља. Али није тако. Није тако.
Благи и Пресвети Спаситељ никада није изрекао какво учење у свету које људи не могу испунити. Јер Он, будући савршени Бог, зна дубину немоћи људске природе.
И како је Он отпочео учити ово учење о љубави према непријатељима? – Речима: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк 6,31).
Ето како се велика истина и како велика правда налазе овде.
Човече, хоћеш ли да други украде твоју ствар? Или да те кори, или да те бешчести, или да се свети, или да ти чини друго зло? Дакле, ако нећеш, немој ни ти чинити другом!
Нећу да ме други оговара; дакле, не треба ни ја да га оговарам! Нећу да ме други мрзи; дакле, не треба ни ја да га мрзим! Нећу да ми други краде из моје баште или из мога винограда; дакле, не крадем ни ја од другога! Не бих хтео да неко јавно исмева моје дете; ни ја нећу да чиним тако. Не бих никада хтео, када негде одем, да ме неко ниподаштава, него бих хтео да ми каже „Добар дан“, да ме поштује и укаже ми пажњу; дакле, да и ја творим исто тако!
Ето праведне мере, коју не може нико порећи; што хоћу да ми други чини да чиним и ја њему, и тада се чува топла свеколика љубав према ближњем и правда Божија.
/…/ Љубите непријатеље своје…
Тамо нам је рекао да чинимо другима што желимо да се нама чини. А овде је рекао нешто узвишеније. Рекао је не само толико, него да чиниш добро оном који те мрзи, да љубиш онога који ти је непријатељ. И Апостол нас учи слично, саветујући нам да се зло не побеђује злом, него се зло побеђује добрим.
Али ми грешници кажемо: Како да благосиљам или како Да љубим онога који ме кори и бије и озлеђује и свагда ме оцрњује? Како да томе ја чиним добро? Дакле, кажемо да је то немогуће. Јер не могу ја даље да љубим онога ко ми је ударио шамар, или ме је прекорео, или ми је штогод узео, или ме је исмевао, или ме је оговарао пред другим.
Да, тако је! Ми не можемо, због своје немоћи. Али немојте мислити да је то сасвим немогуће. Могуће је, с Богом, Који нам је свагда у помоћи, ако се ми трудимо. Својом силом не можемо творити ништа добро. Али Божијом силом све се може.
Јер Спаситељ каже: Све је могуће онима који верују (уп. са Мк 9, 23).
Да ову узвишену заповест није испунио нико у Закону Благодати, нити пре њега, могли бисмо сматрати да је ово учење изнад моћи. Пагани и други нехришћански народи казују да је немогуће да љубимо онога који нам чини зло. Али ми немамо право да то кажемо!
Ето у Старом Завету Давид је љубио Саула, и када би чуо да је овај пао на земљу, да га мучи нечисти дух, Давид би одлазио непријатељу свом Саулу, Саулу који га је прогањао и тражио да га убије, одлазио је и певао му псалме. И зли дух, чувши силу псалама, одлажаше од Саула, који се смириваше.
Али када је устајао, питао је где је Давид, и хватао се копља, да би га убио. И трипут је ударио копљем у зид, намеравајући да убије Давида, свог лекара. Давид га исцељиваше, избављајући га од ђавола, који га мучаше без предаха, а он се борио против свог доброчинитеља, да би га убио.
Али је Давид показао своју љубав према свом непријатељу и следећег пута. Када Саул спаваше у пустињи Зиф, и његова војска спаваше с њим, Давид је нашао Саула у пећини где спава. И Ависај, војсковођа у Давидовој војсци, саветоваше му: Сада ти даде Бог непријатеља твојега у руке; допусти ми, дакле, да га прикујем копљем за земљу (уп. са 1. Самуилова 26,8).
Али чуј шта каже Давид: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку на помазаника Господњега и остати некажњен? (уп. са 1. Самуилова 26, 9). Јер Саул беше миропомазан као цар.
Пришао је Давид Сауловој глави и одрезао му само део хаљине, да би знао да му је био близу. И поштедео му је живот, говорећи: Страх ме је од Бога да учиним зло оном ко хоће да ми одузме живот./…/
А Спаситељ наш Исус Христос ју је испунио пре свих из Закона Благодати. Јер када беше распет на Светом Крсту, мољаше се за оне који му укуцаваху клинове у руке и ноге и говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! (уп. са Лк 23,34) Дакле, Спаситељ нас је и речју и делом учио да можемо љубити непријатеље.
Да Бог то не чини с људима и с народима на земљи, не би било више ниједнога човека на целој земаљској кугли. Како ли Он даје дажд свим народима земље који нису спознали Бога? Како ли Он даје дажд хришћанима који су само именом хришћани и распињу Га сваког трена својим безакоњима? Псујемо Га, исмевамо Га, хулимо на Њега, скрећемо од вере у мржњу; како ли нам даје дажд?
Требало би да киша пада само у башти онога који Њега чествује; требало би да се рађа Сунце само над праведницима, а осталима, грешницима, да буде мрак.
Али није тако! Бог, будући по природи преблаг и премилостив, шаље Своје Сунце и добрима и злима и пушта дажд и над праведницима и над неправедницима.kako-hocete-da-vama-cine-4
Кад би се Бог судио са људима и када би пуштао гнев у све Дане због наших грехова, требало би да стално будемо без Сунца и без капи воде на земљи, зато што смо сви и у свако време непријатељи Божији, зато што не испуњавамо заповести Његове и мрзимо Га и противимо се вољи Његовој.
Али Бог не чини тако и не узима у обзир наше грехе. У својој неограниченој доброти покрива својом милошћу и љубављу све немоћи, зла и безакоња света.
Али можда ће когод рећи: „Бог може то да чини зато што је Свемогући Бог, али ја сам човек, и по закону природе не могу да љубим онога који ме мрзи“.
Да, не можемо ми, али може Бог. И ми ако се Њему молимо, и ако останемо у Њему, можемо свагда то чинити. Јер вели: Останите у мени, и ја у вама…, јер без мене не можете чинити ништа (Јн 15, 5). Ако се молимо Пресветом и Преблагом Богу, Он помаже и нама да љубимо оне који нас мрзе, да чинимо добро онима који нам чине зло, да благосиљамо оне који нас вређају.
Ако је Бог то чинио, будући без греха, зар ми грешници не треба да љубимо један другога и да носимо терет један другоме?
Свети Оци нам казују: гледај своју природу, човече, и ако хоћеш да ти други твори добро и да има милости према теби када си смућен и кушан и у невољи, имај и ти милости према другом исто као и према себи. И он је човек, и он је кушан, и он има kako-hocete-da-vama-cine-5невоља, и он има ђаволе који га тиранишу, и он има страсти изнутра и споља!“ Дакле, немој га мрзети, јер ћеш и ти сутра имати иста искушења! И тако ћемо се научити љубави према ближњем, ако будемо разматрали што припада природи, да смо, дакле, исте природе с њим.
Али гледајмо ка себи и ка заповести данашњег Јеванђеља. Ако ми не само да не љубимо оне што нам чине зло, не само да не благосиљамо оне што нас проклињу, не само да не дајемо у зајам онима од којих не треба да размишљамо да узмемо натраг, него баш тражимо да се одмах светимо ономе који нам је чинио зло, тада више нисмо синови Божији, него синови срџбе и гнева Божијег! Јер имамо у свом уму мисао да се светимо оном који нам је чинио зло.
Тада више није Дух Божији у нама, нити више има љубави Исуса Христа у нашим срцима, него смо као какви разбојници, као какве добровољне убице, чак ако и нисмо извршили убиство, ако вребамо да се са злобом светимо брату и тражимо да оборимо његову славу или његову част или било шта његово што је дао Бог. Убице смо пре но што извршимо убиство. Због чега? Јер убијамо његову славу и част, његов иметак и друго слично томе.
Због тога је добро рекао Свети апостол и јеванђелист Јован: Који мрзи брата својега јесте човекоубица! (уп са 1. Јн 3, 15). Чак ако и није убио руком или штапом, али га мишљу мрзи и тражи да се свети и вреба свог брата да му учини какво зло./…/
Због тога имајмо милости један према другом, носимо терет један другоме, да бисмо испунили Закон Христов, то јест Закон љубави, који нам заповеда љубав према непријатељима.
Имајмо милости према свима, опраштајмо свима, Христове љубави ради.

старац Клеопа

crkvasvetogilije.rs