Старац Јустин Парву и његове Речи Мудрости

„Када би смо погледали себе унутра и исправили само мало од брда грехова, онда би наша молитва била услишена, у свету би било више мира и наш живот би више био по Божјој вољи“

„Постали смо превише непријатељски настројени једни према другима због сопствене себичности, никога не видимо осим себе… и када дођемо до тог стања да више не бринемо за оне око себе, онда долазимо до нашег највећег пада.“

* * * Морамо поштовати, са много захвалности, жртвену љубав наших мученика.

* * * Веома је битно да знамо како да се молимо. Често, ми монаси у манастирима се не молимо, а изгледа као да се молимо. Није довољно да се оде у цркву и да се тамо одстоји као да си обавио своју дужност. Морамо да инсистирамо на унутрaшњој молитви. Ништа не вреди да изговоримо пуно молитава уснама или умом ако не пловимо дубоко, ако на делу не испунимо оно зашта се молимо.

* * * У нашем времену, чак и мирјани треба да се овако дубоко моле Исусовом молитвом, јер ће нам то постати једино спасење-молитва у срцу, јер је срце корен свих страсти и ту треба да се трудимо. Раније смо могли и лакшим путем да се спасемо, да пловимо по плитком, али за време које нас очекује то неће бити довољно. Ако не будемо имали молитву укорењену у срцу, нећемо издржати психолошки прогон који нас очекује, јер ће ускоро доћи са скривеним методама да поново „образују“ наш ум. (Старац је имао дар пророштва).

* * * Данас је за мене то највећи грех. Наша срце се више не покреће молитвом, немамо сузе покајања. Доћи ће време када ће само они који имају благодат Духа моћи да разликују добро од лошег, сам од себе људски ум то не може да разликује. Доћи ће време велике конфузије и само нас Свети Дух може спасити.

* * * Због тога, молите се моји љубљени да не упаднете у искушење и обману! Јер само кроз молитву можемо да добијемо Божју благодат. Ако се не молимо и ако наставимо у лењости и непажњи, онда је могуће да изгубимо покајање. Не дај Боже да изгубимо савест!

crkvasvetogilije.rs