Екуменизам

Екуменизам

 

У 19. веку и првој половини 20. века мало се говорило о екуменизму. Много се више говорило о рационализму, поготово на западу. По схватању епископа Николаја и оца Јустина Европа се рационализмом одродила од духовних вредности. Одродила се од Бога и Јеванђеља Христовог. Зато је рационализам постао болест, запаљење мозга и срца, и других функција запада. Из таквог рационализма, родио се хуманизам по својим разним врстама као: романтички хуманизам, натуралистички хуманизам, неохуманизам. А онда и други "изуми", као глобализам, секуларизам, дарвинизам, марксизам итд. Сви ти „изуми» разводнили су хришћанску веру и хришћанско учење. Прво преко Ватикана и европског римокатоличког човека. А затим ширењем почео као зло семе да уноси заразу и у православне народе, а тиме због незнања и непознавања страх. У другој половини 20. века и сада почетком 21. века, почела се нагло да шири нека детињски ненормална фобија од екуменизма који се такође појавио и код нас. Тако је екуменизам заменио наследно рационализам и хуманизам и све друге „изуме», који су покушали да појаву Господа Христа на земљи замене папом, као видљивом главом Христовом. Тако је папа прилагодио Христово јеванђелско учење на више светован начин, како одговара западном човеку и папској столици, а не богоугодном животу, како је Господ апостолима предао. Екуменизам западни је исто што и европски хуманизам, „освајају» овај свет видљиви и невидљиви, а тако по оцу Јустину и културу и цивилизацију. То су префињени отрови. Немају у себи ничег божанског ни хришћански јеванђелски човечног. Излаз је једино у покајању у Цркви пред Христом. То је западни ватикански екуменизам. Осим западног ватиканског екуменизма, да ли постоји још какав екуменизам? Постоји!  

У Садање време, почетком 21-ог века већина неупућених или површно упућени говоре често само о Ватикансном екуменизму као папском недоношчету којим плаше наш народ православни као кугом или неизлечивом заразом. Тиме показују да не познају добро своју веру па се плаше туђе, у овом случају од римокатоличке, придавајући јој већу важност и приоритет наглашеним страхом. Ако ми Срби добро познајемо и поштујемо своју православну веру немамо разлога да се ма какве друге плашимо. Колико ми у току једног дана само видимо на улици у градовима тих странаца са разним својим верама и веровањима, пролазимо мирно поред њих, поздрављамо једни друге или ако имамо потребу  замолимо их за неко обавештење. И нико никоме не натура своје схватање и свој екуменизам. Отиђите у коју хоћете западну земљу неће вас нико питати ни о екуменизму, глобализму, секуларизму итд. Многи се нeћe сетити ни да вас поздраве. Какав је то зечији страх ушао у неке наше Србе, ко о чему они о екуменизму, „ко баба о уштипцима". Отац Јустин Поповић написао је књигу веома запажену: „Црква и екуменизам". У вези те књиге појавила се велика реакција западног црквеног света као и неких теолога из Ватикана. Затим се све ућутало. Могло се чути само на неким теолошким симпозијумима. Однекуд се схватило код нас да је само један екуменизам и то застрашујући западни-папски. То је заиста панични криминал који подлеже осуди. О западу и западном екуменизму владика Николај Велимиривић као и отац Јустин Поповић  у своје време изрекли су свој суд и свој став о многим стварима и схватањима Ватикана и запада. Ако екуменизам долази од речи екумена, што значи васељена или сав насељени свет где живе људи, можемо комотно закључити да ту има више екуменизама. Шта значи Американцима петокрака звезда, ако не символизује све континенте Екумене и давно зацртане жеље да овлада њима. да ли ту можемо да уклопимо нови светски поредак и њихов екуменистички план по свим темама политичким, верским и религијским, социјалним, економским и другим. Шта символизује комунистичка звезда петокрака, као и Американцима, ако то није њихова жеља да распростру своју власт а с њом и свој екуменизам над целим светом на свих пет континената, са истим или сличним планом као Америка. Шта можемо да у том екуменском и екуменистичком контексту кажемо о исламу у свету. Они су број но изнад Америке и комуниста у свету. Може се рећи да су бројно у свету иза Кине и Индије. По рачунању број муслимана у свету износи негде око једну милијарду и пет стотина милиона. Шире се рапидно и освајају просторе и политички и као исламска вера у свету. Наше искуство петстогодишњег ропства под турским исламом, говори нам о великој и варварској њиховој агресији и у владању и у ширењу. По историјским подацима ширили су се огњем и мачем. По наталитету пропорционално све њихове земље су бројније од других неисламских земаља слично косовским Шиптарима. Сматрају себе верницима и ро6овима Алаховим, а остале народе немуслимане неверни- цима. Њихов је неоспорни сан да овладају светом и претпоставља се да би њихов екуменизам био најопаснији и најагресивнији, строги монотеизам све једна вера и један начин живота у свету. Није занемарујуће размислити о савезу Америке са исламом, а можда и њиховог значајног схватања екуменизма.

. Свакако да и друге велике државе које као силе желећи да овладају већим делом света имају свој екумениам. Шта да кажемо о православној Цркви и православним народима у свету. Да ли и они имају свој екуменизам? Имају Русија је највћа земља просторно, али не и бројно. Она као највећа православна замља није била агресивна и није тежила за освајањем нових простора. Чувала је своју слободу и своја права, а такође слободу и права православних и других држава... О екуменизму Православне Цркве не може се говорити без Њеног Оснивача Господа Христа и њене намене у свету. Ако је Бог по- слао Сина Свога на земљу да спасе свет да нико не пропадне, то значи да се Он није оваплоћењем појавио на земљи само ради Јевреја, већ да спасе цео свет. Ради тога је основао и Цркву Своју кроз коју се ми људи сви учимо, спасоносном јеванђелском науком. Кроз Цркву вером својом ми примамо свету Тајну Крштења и све остале све- те Тајне, врлине и благодат, као што је речено „благодаhу сте спасени». Дакле кроз Цркву ми се православни спасавамо и припремамо за Царство Небеско. Свети Апостол љубави јеванђелист Јован Богослов износећи јеванђелско учење у својим посланицама савејтује хришћане и млађе и старије да се не поводе за светом. Он том приликом пише: „не љубите света ни што је на свету - ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему, јер све што је у свету: похота телесна и похота очију и надменост живота, није од Оца него од света. — И свет пролази и похота његова, а онај који твори вољу Божију остаје до века» (1Јн.2,15,16,г7). Апостол нас љубави опомиње овим саветом, да се чувамо да своју љубав не посвеnујемо свету и што је на свету, то јест огреховљеном живљењу света. Особито да се чувамо похоте телесне и похоте Очију и охолости живота, које нас стално надимају својим поносом да се величамо и да увек високо мислимо о себи.  На том испиту неуздржљивости и прародитетељи наши пали. А пали су преваром сатане који је готово због истог греха пао и отпао од Бога и био избачен са Неба, па је То учинио из зависти да и човек падне и буде истеран из древног Раја који му је Бог по својој љубави поверио. Тим прародитељским грехом цео је свет људски опхрван оптерећен јер је постао наследни и цело се човечанство у том свету као у мишоловци васељене и екумене батрга са својим похотама и гресима и нема решења и спасоносног излаза. Једино је решење дао Господ Исус Христос кад је посетио Својим оваплоћењем, са Неба земљу и основао Цркву Своју свету у којој је нама људима оставио за спасење свете Тајне, свете врлине, своју свету Божанску јеванђелску науку. Прве речи те Божанске науке Христове јесу: покајте се јер се приближило Царство Божије. Дакле, покајање је велика света тајна и света врлина којом се човек чисти од свога греха, од свих грешних екуменизама овога света који нас саплићу, и тако покајањем очишћен човек приближава се Богу и Царству Божијем кроз Госпо- да Христа. Свети Апостол Летар зато и каже, ,јер нема другог имена под небом даног људима, којим бисмо се могли спасти.» (ДАп. 4,12) до Имена Господа Исуса Христа. Зато је света Црква намењена целом свету за спасење, не само неким народима и зато треба да је кроз дијалог отворена целом свету, да се проповеда целом свету као што је дао пример Сам Господ Исус Христос, свети Апостоли и свети Оци. Свети владика Николај и преподобни отац Јустин Ћелијски осуђивали су одлучно Запад и западни екуменизам, хуманизам, глобализам, секуларизам натруњени разним измима, који нас отуђују од чисте науке јеванђелске  онако како нас уче Свети Оци Цркве. Зато је отац Јустин као највећи православни српски богослов свог времена, јасно обиљежио  да је Православни екуменизам Богочовјечански, Јеванђелски, апостолски, и светоотакчки  Ту нема места приговору нити ни једном члану наше свете Цркве, који xoћe да другачије учи и мудрује насупрот учења своје Цркве. Јер скоро реће Његова Светост Патријарх српски Иринеј и светоотачки рече: ,,... Мој савет нашем верном православном народу је да Цркви препусти решавање и одлуке које се тичу вере, морала и црквеног устројства и поретка, а да они, као верни и Цркви одани народ, те одлуке са пуним поверењем и љубављу прихвате. Једном приликом Свети Владика Николај Жички поручио је из Америке игуману једног братства у нашој Цркви ,,,да сви слушају и поштују свога игумана, а игуман да слуша Бога па ћe бити срећно и благословено братство» . Овај савет светог и мудрог Владике могао би послужити о као добар савет свима нама; свакој заједници и у Цркви и у држави, да млађи слушају своје претпостављене а они да слушају Бога па готов благодатни рај на земљи. Црква је Божија и чини оно што Бог хоће по његовој вољи, благодати и власти, која јој је дата кроз Господа Христа преко његових Апостола. Ко хоће да се с тим добро упозна треба да добро проучава јеванђелски закон и црквене каноне донесене од Апостола и светих Отаца на Васељенским и помесним саборима. На тај начин ни клирик ни верник - мирјанин неће дозволити себи да пада у кривицну одговорност и грешке које се не могу правдати. Мноrи постављају питање кад xће да намерно греше и да се снисходи, где је ту љубав? Бог је Јbубав, па ипак дозвољава тешке болести, ратове, страдања па и смртне тешкоће и смрт, као опомену и казну за наше људске грехе и  преступе. По Светом Писму „родитељ који штеди и прута мрзи сина свога». Ако се покаже љубав Божија са обе стране и детета према оцу, као и оца према детету та трезвена љубав (1.Kop.13 гл.) показује пуноћу бчагодати, смирења, кротости, трпљења, послушности итд, ту нема закона, јер жртвена љубав која има у себи пуноћу јединства већа је од закона. Али то имају Свети. На грешној земљи је неопходна љубав, али је неопходна и примена закона. Зато, екуменизам и многе друге ствари познате Цркви контролишући их преко својих представника не треба сумњичити и губити поверење, већ као духовна деца своје Цркве, да у свему указујемо дужно поштовање са смирењем и поверењем својој Цркви. На тај начин само може сваки верник, као члан, очекивати од своје Цркве молитве и благослов Божји, себи и свом дому и народу.  

 

Архимандрит Јован Радосављевић - Одабрани текстови, Манастир Хиландар 2020.

Извор: Живе Речи