Како да пронађем Бога?

Један боготражитељ је питао хришћанина: "Како да пронађем Бога?" Овај му је одговорио: "Дозволи ми да ти покажем". Одвео га је до мора и загњурио му главу у воду три пута, а онда га упитао: "Шта ти је највише недостајало док ти је глава била у води?" "Ваздух", одговорио је овај боготражитељ. "Е, кад толико будеш желео да нађеш Бога колико си у том моменту желео ваздух, наћи ћеш Га".

Град Јерихон био је један он најславнијих градова старог доба. Био је познат као "Град палми" и највећи произвођач и извозник балсама и веома важна трговачка раскрсница. Као такав био је пореско и царинско седиште у доба Римске империје. О овим царинарницама и људима који су убирали порез Свети Јован Златоуст каже да је такав начин опорезивања "пљачка која нема оправдање, али још и горе од пљачке, јер пљачкаш барем осећа срамоту и стид, а цариник-порезник јавно и бескрупулозно отима што није његово..." Такав је био карактер порезника којих су се Јевреји толико гнушали да су их поистовећивали са крадљивцима и криминалцима.
Начелник пореске управе и царине у Јерихону звао се Закхеј што у преводу значи значи чист, наиван, или праведан. Веома често схватимо да име, иако латинска изрека каже Nomen est omen, заправо не одговора особинама лица које га носи.
Једног дана Исус је пролазио кроз Јерихон. Закхеј, порезник, хтео је да види Исуса, али због велике гужве, а био је и малог раста, то му није полазило за руком. Било ко други би у том моменту одустао, али не и Закхеј. Без сумње, његова велика жеља да види Исуса натерала га је да се попне на дрво - египатску смокву. Много више од поштовања је натерало Закхеја да се попне на то дрво. Била је то јака жеља да препозна Бога у Исусу. Истрајност је увек била једна од врлина људи који трагају за Богом. Закхеј је био неуморан, сит самога себе, сит живота који је до тада водио. Желео је промену.
Због свог положаја и свих других благодети које су произлазиле из тог положаја, Закхеј је био веома богат човек. Иако велики грешник, очајнички је желео да види Исуса и да открије ко је Он. Мрак је желео да угледа Светлост. Грех је чезнуо за Врлином. Његов истакнути положај у друштву, његово хвалисање и сујета; све се то истопило пред великодушношћу Христовом. Закхеј је имао све што овај свет може да понуди. Па шта је он то још заправо тражио? Трагао је за истинским духовним испуњењем своје личности и свога бића, а то је могао да нађе само у Богу. Када год истински пожелимо да нађемо Бога, и када смо спремни да то заиста и остваримо, не морамо дуго да идемо, јер пут који раздваја нас од Бога није велики. Бог од нас захтева само први корак.
Закхеј је презрео сујету, понизио себе, одбацио мишљења и критике других, и попео се на дрво у нади да ће успети бар да накратко погледа Господа. Тако се вратио на узраст детета, јер ако не постанемо као деца, нећемо видети Царства Божјег.
Многи су тога дана, када је Исус ушао у Јерихон, били присутни, али многи нису били достојни да Га виде, јер њихова срца су била хладна и без љубави и мноштво њихових грехова удаљило их је од Њега. Христос је видео промену у Закхеју, и од тог тренутка започео је процес његовог спасења. „Закхеју, сиђи брзо, јер ми данас ваља бити у дому твоме". Заиста, ако учинимо и један корак према Богу, Он ће направити хиљаду према нама. Његова врата су увек отворена и Он чека да ми уђемо.

Приликом проповедања Јеванђеља Филипљанима 52. године, свети апостол Павле доспео је у затошеништво. У току ноћи догодио се велики земљотрес. Затворска врата су се отворила, а чувар затвора, плашећи се освете заробљеника, умало се није убио. Спасао га је свети апостол Павле. Заузврат позвао је Павла у своју кућу и цела његова породица се крстила. Да, Господ жели да се целе породице спасавају. Тако је Он дошао и код Закхеја и унео мир и хармонију у његов дом. Јер у кући у којој нема јединства у вери, где жена има свој лични начин живота, деца свој, а отац опет неки свој, другачији, живот је право мучеништво.
Зато је Христос и дошао у кућу Закхејеву да би прославио велики преображај који се десио у том дому.
Из историје знамо да је у Јерихону у Христово време живело дванаест хиљада свештеника који су представљали аристократију тога града. Међутим, Исус је ипак прихватио гостопримство једног грешног порезника. Заиста, кућа Закхејева била је прикладнија од кућа ових свештеника јер „данас дође спасење дому овоме". Христос је видео истинско покајање и промену у Закхеју која се није састојала од слатких речи и празних исповести, већ од истинског преображаја. Његова луксузна кућа са прелепим вртовима, скупим теписима и раскошним намештајем донела је управо покајање и буђење савести код Закхеја. Зашто? Зато што су то све били плодови његове грубе и немилосрдне отимачине. Кућа се показала као руина у његовим очима.
Осетио је да је дошло време када он треба да узврати народу, да исправи своје грешке и да се поново истински уздигне. Он се окренуо Христу и рекао ове чудесне речи: „Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко“ Тако, драга браћо и сестре, очистимо своју кућу од свега што не припада нама, и од свих предмета неправедно стечених. Не држимо ништа у својим домовима што није наше. Но, ово није довољно. Вратимо и дајмо онима који немају довољно и од којих је неправедно узето као што је то урадио Закхеј. "Вратићу четворостурко".
Три врлине се истичу у овој причи: покајање, праведност и милосрђе. Ако испуњавамо све три ове врлине, нећемо морати да зовемо Христа у наш дом, јер ће Он сам доћи, и остаће са нама као што је то урадио и код Закхеја: "Јер данас дође спасење дому овоме".
Уздигнимо се изнад гомиле из које не можемо да видимо Христа. Попнимо се и ми на дрво спасења. Ваљда и међу нама у Србији расте такво дрво?

Миодраг М. Поповић

pravoslavlje.spc.rs