Одабране кратке изреке Мати Гаврилије

Јануар 10, 2022 - 15:53

0 65

1. Свако место може да буде место Васкрсења. Довољно је да човек живи Христовим смирењем.
2. А што се тиче сна - довољно је бденије.

3. Постоје људи који бдију када су у питању неке ствари, и постоје људи који бдију по питању свих ствари.
4. Није знање оно знање које проистиче из учења, већ је знање оно знање које проистекне из трпљења. То је православна духовност.

5. Немојте жудети за многим стварима—за оним што је далеко или да имате више од оног што вам је дато. Боље да пазите на оно што сте већ добили и на тај начин освештате даровано.
6. Само једно је право образовање – да научимо да волимо Бога. 7. Ништа није јефтиније од новца.
8. Боље пакао на овом, него на оном свету.

9. Није важно шта говоримо, већ како живимо. Није важно шта радимо, већ оно што смо.
10. Обучем расу (монашка одежда) и не проговарам све док ме неко нешто не пита. Раса све говори.

11. Ако имаш љубави за цео свет, тада је цео свет диван.

12. Неко рече да је Хришћанин човек који прочишћава љубав и освештава рад.
13. Тражимо слободу за себе. Зашто? Да бисмо постали робови својих страсти.
14. Конференција: када се јалови људи састану и донесу одлуку да се ништа више не може учинити.
15. Циљ нам је да, иако имамо паразита у глави, у срцу имамо Светог Духа.
16. Постајемо копија неба када говоримо „Нека буде твоја воља на земљи као и на небу.“
17. Онај који воли, он ни не примећује да воли, као што се дисање не примећује.
18. Када су врата на Небу отворена, отворена су и врата на земљи.
19. Када ум (nous) није расејан на светске ствари и када је сједињен са Богом, тада нам и свако „добар дан“ које изговоримо постаје благослов.
20. Свако одбијање и противљење уништава наше дело.

21. Пред ликом и подобијем Божијим у другом, ми не смемо да постојимо.
22. На почетку свог живота имамо потребу за присуством неког кога ћемо волети или неког ко ће нам бити пријатељ. Како одрастамо, Својом љубављу и радошћу нас испуњава Један Бог, тако да нам више нико није потребан. Сва жудња једне душе за другом постоји зато што душа у почетку не препознаје Оног кога воли и стога мисли да јој је потребно да воли неког другог.
23. Бог често од нас не тражи дела, већ намеру. Довољно је да види да имамо вољу да извршавамо Његове заповести.
24. Господ Исус Христос дао нам је златно правило: бити сам и бити са Другим.
25. Када нас је Бог створио, Он нам је даровао живот и Свога Духа удахнуо у нас. Тај Дух је Љубав. Када немамо љубави, постајемо прави лешеви и потпуно мртви.
26. Сваки Хришћанин мора да поштује тајну постојања сваког човека и сваког бића.
27. Да бисте постигли непостојање - волите, волите и волите — на тај начин се у потпуности поистовећујете са оним Другим, са свима. Тако, на крају сваког дана поставите себи ово питање: „Желим ли ја нешто? Не. Треба ли ми нешто? Не. Да ли ми нешто недостаје? Не.“ Тако треба!
28. Човек који је напредовао духовно је човек који је успео да изгуби свој идентитет и који у дубини свога бића схвата да се све по Божијој вољи однносно по Божијем допуштењу.
29. Када човек престане да чита све друге књиге осим Јеванђеља, он тек тада остварује прави духовни напредак. Када се кроз молитву сједини са Богом, тек тада може да ослушне вољу Божију.
30. Увек имајте жељу да се испуни воља Божија, и са љубављу прихватите свако зло које вам дође у сусрет.

31. Немојте на зло, које вам долази кроз неког човека, одговарати злим, већ увидите да Христос обитава у његовом срцу.
32. Никада не питајте: „Зашто ми се то десило?“ Ако видите некога са гангреном или оболелог од рака или некога ко је слеп, не питајте зашто му се то догодило, већ молите Бога да вам да способност да видите и другу страну животне реке. Тада ћете уз помоћ анђела видети ствари онаквим какве заиста јесу, увидећете да се све дешава према плану Божијем. Све!
34. Ако желимо да будемо добри монаси, у сваком тренутку морамо да мислимо прво на Бога, па онда на монаштво. У супротном, нећемо постати добри монаси.
36. Наша најслабија тачка су многе речи и премного расправе.
38. Када ти дође да неког критикујеш, да неког осуђујеш, моли се Богу да те у том тренутку свог обузме, како би тог човека заволео Његовом љубављу. Тада ће ти Бог помоћи да увидиш своје стање. Да је Христос видљиво присутан, да ли би иког критиковао?
42. Оно што изговоримо – остаје за вечност.
43. Тек када се усавршиш у Љубави, тада достижеш бестрашће.
48. Када је потребно, Бог ће нам послати некога. Сви смо ми једни другима сапутници у животу.
49. Тишина је Божији језик.
50. Човек који живи у прошлости, исто као да је мртав. Наиван је свако ко живи у будућности, односно у својој фантазији (или машти), зато шти будућност искључиво припада Богу. Христова радост се налази једино у садашњости, у вечној Божијој садашњости.

pouke.org